Njegova devojka

Glava 18

Sledecg jutra probudi me dosadno jutarnje svetlo koje mi uporno ulazi kroz prozor. Prostenjem i prevrnem se na bok tako da mi je lice priprijeno uz carsave, prekorivsi sebe sto pre odlasnka u krevet nisam navukla zavese. Pokrijem se preko glave paperjastim ljubicastim cebetom i pokusam ponovo da zaspim.

Ali dok pokusavam da utonem u duboki san, kopka me jer osecam da je nesto drugacije. Jos uvek mi je previse toplo i udobno u mom krevetu da bih zapravo ustala i videla zasto mi spavanje dokasno koje mi je ponekad draze od samog zivota postaje tako dosadan. A onda to osetim, razlog zasto moj glupi mozak odbija da se iskljuci i dozvoli mi da se malo naspavam, znam sta je drugacije.

Moj casav ne mirise na deterdzent s mirisom breskvinog cveta koji koristi nasa spremacica. Kao da je taj miris nadvladan necim jacim, necim mnogo prijatnijim i zamamnijim. Pre nego sto sebi dozvolim da pohlepno udahnem jos tog predivnog mirisa, mozak pocne da mi radi punom parom i u glavi mi se oglasi alarm za uzbunu. Ovo nije moj miris, ovaj miris ne moze da se poveze ni sa jednim od clanova moje porodice jer poznajem samo jednu osobu koja bi mogla da ostavi tragove takvog mirisa, a stavrno ne zelim da razmisljam o tome kako i zasto je do toga zapravo doslo.

Odmah se rasanim shvativsi da vise ne spavam, vec samo lezim i kao opsednuti progonitelj njuskam carsav. Brzo ustanem i stenjuci i ropcuci stupim na pod, mrzovoljna jer bi mi stvarno prijalo jos malo sna. Zevnem sirom razjapivsi usta i provucem prste kroz zamrsenu kosu.

,,Dobro jutro, Tesi."

Oci su mi jos uvek krmeljive od spavanja, pa moram da zackiljim i usredsredim se kako bih razabrala ko to ima toliko petlje da me gnjavi kad se osecam kao pecinska zena. Naravno da je on, ko bi drugi bio? Kol se naslanja na vrata i smeska mi se i izgleda nemoguce dobro koje god da je doba. Mogla bih da kazem kako sam zaboravila da je spavao u istom krevetu sa mnom, mogla bih da kazem kako, videvsi ga, nisam zinula a oci mi iskocile, i lagala bih.

,,Nisam raspolozena", mrzovoljno promrljam i zakljucam se u kupatilo, mada ga jos uvek cujem ispred kako se kikoce.

Iako sam se sinoc pre odlaska na spavanje istusirala, jos uvek se osecam prljavo, pa pustim vrelu vodu da me okupa i trgne iz mog zombifikovanog stanja. Posto zablistam kao bebina guza, operem zube i obucem ogrtac. Srecom, Kol je odlucio da me ostavi na miru. Strepeci da bi svaki cas mogao da bane unutra, zakljucam vrata i krenem ka ormanu.

Obicno mi treba oko dva minuta da odaberem sta cu obuci, ali danas ne zelim da nosim droljavu staru duksericu i farmerke. Namrstim se jer moja ruka kao da odbija da uzme nesto od moje svakodnevne odece. Vikend je, savrsena prilika da se obucem opusteno, ali ja jednostavno ne zelim.

Uzdahnem i udjem skroz u zadnji deo garderobera, trudeci se da ne ustuknem pred kolicinom ruzicastog unutra. Volim ja ruzicasto, nemojte me pogresno shvatiti, ali postoji odredjena kolicina toga koju mozete da imate u ormaru pre nego sto on pocne da lici na nesto sto je ispovracao Pink Panter.

Odaberem usku mornarskoplavu majicu dugih rukava i pocepane farmerke. Posto smo u kuci, navucem par slatkih sandala. Posto sam obucena, vezem kosu u neurednu pundju i stavim sjaj za usne. Zatim odskakucem u prizemlje, najednom dobro raspolozena.

Zateknem Kola uposlenog u kuhinji. Blenderi zuje, na sporetu su lonci i tiganji. Pred njim je daska za secenje i okomio se na povrce kao profesionalac. Trenutak samo stojim tamo opcinjena njegovom vestinom i pomalo posramljena jer je jedini put kad sam probala da kuvam rerna eksplodirala.

,,Ne balavi, Puslice."

Prestanem da buljim kad mi do svsti dopre sta je rekao i mada mi trenutno nije do prepirke s njim, uspem da pomalo sarkasticno odgovorim: ,,Izvini, ali ne igrama za tvoj tim, Marto Stjuart."