Njegova devojka

Glava 5

Mogu iskreno da kažem da nisam od onih lakog sna. Zapravo, prespavala bih i da mi kran skine krov sa kuće, jer takva sam. To je čista genetika. Svi u porodici cenimo san više nego obični ljudi, a moj brat je u svojoj ljubavi prema snu otišao i korak dalje pošto ništa drugo ne radi osim što spava. Dobro, prvo se napije kao majka, pa spava.
Ta nasledna ljubav prema snu objašnjava količinu mržnje koju osjetim prema svakome ko me probudi pre nego što stvarno moram da se probudim. Svi koji me dovoljno poznaju znaju da ne treba da mi remete san. Zlostavljajte me koliko vam volja, vredjajte me koliko god želite, a možete i svirepo da mi preotmete ljubav mog života, ali jednostavno ne smeta da me probudite kad ne želim da budem probudjena.
Nažalost, izgleda da jedna osoba nije obaveštena o tom, a činjenice da je to moja rođena majka čini situaciju još gorim.
,,Duso, vreme za buđenje, neko te čeka za doručkom."
Preracunam nešto u glavi podignem glavu sa najudobnijeg jastuka na svetu da pogledam na sat koji stoji na stočić pored mog kreveta. U pravu sam, imam još 15 dragocenih minute sna koji su mi prilično grubo oduzeti. Ne zanima me da li me čeka predsednik da jede ovsenu kašu sa mnom. Radije bih spavala. Baš to i kaže mami.
   Ona, međutim, ne želi da prihvati ,,ne" ne kao odgovor, a ni da izađe iz moje sobe. Pošto nikada nije bila od onih koji se bave odgajanje dece, mama me već odavno nije probudila za školu i mislim da  još uvek mislim da imam 6 godina i besni zato što ne želim da idem u školu. Smakne pokrivace sa mene.
  ,, Nepristojno je ostaviti goste da čekaju, Tesa. Molim te, obuci se i siđi."
   Pošto je moje rano jutro sada tako efektivno uništeno, gunđajuci se spremim i otrupkam u prizemlje, spremna da zgromim onoga ko mi je poremeti jutarnju rutinu.
Naravno da je to Kol Stoun.
,,Ti!", prosikcem, pošto sam se prilično brzo oporavila od šoka što ga vidim u svojoj trpezariji. Srećom, mama ne može da me čuje kako sam nepristojna prema našem ,,gostu", koji se opušteno poslužuje obilatom količinom jaja i slanine, dok ja smisljam kako da ga nateram da se zadavi kafom.
,,Šta radiš ovde?", prosikcem dok mu prilazim.
,, Tvoj tata me je zamolio da te danas povezem do škole. Rekla je da on neće moći da te vozi jer mora da ide ranije na posao, a kola tvoje mami su kod auto-mehaničara. Da li ti ista od ovoga zvuci poznato?"
   Odmahnem glavom. ,, Ne, sinoć nije ništa rekao." Baš zgodno, svaka čast, oče.
   ,, Tata mi je rekao da me čekaš, ovaj, sad sam stigao u ranu zoru."
    Zateknem sebe da mu zapravo verujem, jer znam da je moj tata u stanju da uradi tako nešto. Ima neke cudne provodadžijske ideje u vezi sa mnom jednim od brace Stoun i možda je ovo njegov pokušaj da me smuva s Kolom. Ljuta sam na njega, ne na Kola, izgleda da ni on kao ni ja nema pojma šta se dešava. Preko volje ga pustim da jede, a ja odem u kuhinju da uzmem neku hranu za sebe, ali i dalje mi je neobicno sto je on u mojoj kuci i sto smo učtivi jedno prema drugom.

Činjenica je da moja mama ne kuva. Bilo kakav majčinski instinkt koji bi je doveo u iskusenje da poželi da mari za svoju decu dovoljno da ih nahrani odavno je isčezao. Iz iskustva znam da je sjajna kuvarica. Ali u nekom trenutku prestala je da bude mama koja svako veče sprema večeru i zahteva da svi sednemo zajedno da jedemo.
    Videvši postavljen sto, ne mogu a da ne budem ljubomorna kad shvatim da bi mama kuvala za Kola, ali ne i za našu porodicu. Znam, glupo je. Problemi moje porodice neće se riešiti ako budemo zajedno jeli musaku. Ali treba mi žrtveno jagnje za svu ogorčenost koju osećam, a ona je izgleda sad usmerena na Kola, koji kao da nije svestan napetosti što oko njega vlade i tamani svoj doručak kao buldožer na kreku.
    ,, Pa, Kole, kakvi su ti planovi za koledž?"
    Mamino pitanje me iznenadi pošto nije pokazala mnogo zanimanje za moje planove za budućnost. Ne znam čak ni koje predmete imam na 4. godini, ali ni da imam sve petice. Uzdahnem u sebi i pokušam da se ne udavim u samosažaljenje. Ima smisla što mu se mama ulizuje. Na kraju krajeva, on je šerifov sin, a šerif je veoma važna figura u sitnopalanačkoj politici.
Kol prestane da usisava hranu i šarmira mamu osmehom.
,, Nisam zapravo ništa planirao. Znate, možda ove godine i ne odem na koledž. Razmišljam da pauziram jednu godinu. Da možda putujem Evropom, vidim svet ..."
Prezivao frknem. ,, Da putuješ Evropom? Taj izgovor koriste samo oni koji će pasti 4. godinu."
Majka me opomene pogledam i shvatim da me upozorava da prestanem. Nadurim se kao tvrdoglavo dete, prekrstim ruke na grudima i uzvratim joj pogled. Već sam joj rekla da se ni pod kojim okolnostima neću uvlaciti u dupe Kolu Stounu.
Ne postoji nista na planeti sto bi me nateralo da budem fina prema coveku resenom da mi zagorca svaki sekund zivota. Ako moja mama misli da cu mu postati najbolja ortakinja, onda ocigledno tripuje.
,, Tes, duso, sto se tice onih kola koja si zelela za rodjendan..." Naravno zacuti, ali njene reci ocigledno imaju zeljeni efekat. Zaledim se, viljuska mi se zaustavi na pola puta do usta, a mama mi se smejulji s druge strane stola.
Ne bi valjda...
Cele godine sam stedela za prelepi rendzrover sport. Zbog svog automobila iz snova izmedju ostalog sam i dozvolila da me voze u skolu sve do 4. godine. Ne radi se o tome da moji roditelji ne mogu da mi kupe kola, ali ja zelim bas ta, tako da me i u osamnaestoj godini i dalje drugi voze u skolu. Ali na kraju sam malo sam malo utanjila sa ustedjevinom, pa je tata uskocio da ne bih utonula u depresiju. Obecala mi je da mogu da dobijem auto za rodjendan, bez ikakvih obaveza. Bila sam na sedmom nebu, sanjareci o tome kako krtarim auto-putem u svom autu dok mi vetar nosi kosu, a s radija tresti Marun 5...
      Ali, kako mama izgovori te reci, slika se raspadne na hiljade sicusnih komadica jer znam kuda ovo vodi.
    ,,Sta s mojim kolima?", oprezno pitam dok se ona sve vise kezi.
    ,,Razmisljala sam da ih mozda kupimo sledece godine. Ove godine moses da uzmes stara Trevisova, posto si jos uvek malo nesigurna pri parkiranju."
     Ma nije valjda! Parkiram bolje od nje, sto mi je i sama priznala. Znam sta radi. Ucenjuje me da budem Kolov potrcko i pretida ce mi oduzeti jedino bez cega zna da ne mogu da zivim. Stvarno mi trebaju ta kola. Kad imas toliko problema sa samopuzdanjem kao ja, poslednje sto ti treba jeste da te u skoli i iz skole vozi otac.
Progutam knudlu shvativsi u kakvoj sam nevolji. Ostalo mi je samo da progutam ponos i prihvatim ovu kaznu s rezervom. Jednog dana cu vam se osvetiti, dragi roditelji.
,,Ne brini, mamice. Vezbacu parkiranje." Smesim se dok me obrazi ne zabole, ali poruka je preneta. Desifrovanje, moje reci znacile su sledece: ,,Povedila si, majko. Od sad cu se prema Kolu odnositi kao prema papi i obozavati tlo po kome hoda."
,,Divno, duso", veselo odgovori ona i vrati se svom dorucku.