52.deo

306 20 0
                                    

Stigle smo u stan, gde nas je dočekao Harry pomalo zbunjen. Dok se majka izuvals na pragu vrata, Harry je pokušao meni nepoznatim jezikom da pita šta nije u redu.

"Možeš da sačekaš da udjem?" pogledam ga sa koferom u rukama.

"Ne, zanima me šta se ovde dešava" kaže kao kao neka prava tračara.

"Ne gledaj me tako, već uzmi ovaj kofer" pogledam ga i počešam oko, koje me je užasno svrbelo.

Čim udjem unutra i skinem jaknu, brzo pridjem Harry-ju i kažem mu da ništa ne priča, već da ćemo sutra pričati. Ne želim da majku pocećam na te traume...

Nakon nekih sat vremena, skontam da Harry nema gde da spava. Mislim majka spava u dnevnoj, gde je Harry spavao... Valjda će hteti na podu da spava.

*10 minuta kasnije*

"Alo, gde ću ja da spavam?" upita me.

Pogledam ga sanjivo, te se okrenem u stranu.

"Na podu" nasmešim se i pokažem mu srednji prst.

"Mogu da spavam pored tebe?" upita me stidljivo, na šta se okrenem i objasnim mu zašto ne može da spava sa mnom.

"Nema veze, svakako ću spavati na tvom krevetu"

"Ne, nećeš... Nema mesta majmune"

Kako je više gurao svoje dupe u moj krevet, tako bih ja bila zbijena uza zid, pod velikom vrućinom.

"Platićeš mi za ovo" dodam ljutito.

"Stvarno ne mogu da spavam na podu... Šta ti fali? Ništa koliko vidim"

"Želim svoju privatnost" dodam.

"Pored mene je nikad nećeš imati" nasmeje se i uzme telefon u ruke.

Prevrnem očima, te u roku od 2 minuta zaspim.

*sutradan*

Budi me snažan kašalj, koji je dolazio iz dnevne sobe. Prvih nekoliko minuta nisam obraćala pažnju, sve dok nisam ustala i sanjivo otišla u dnevni boravak.

U istom se nalazio Harry sa šoljicom čaja u rukama. Polako je kaščicom mešao čaj kako bi se šećer rastopio.

Pogled prebacim na majku, koja je bila bleda kao krpa, bez imalo cirkulacije u sebi. Kašljala je na glas. Suv kašalj, što ju je ubijalo praktično.

"Skuvao sam joj čaj. Valjda će joj pomoći" nakon što se sav šećer rastopi, pruži mojoj majci čaj, koji ona krene da pije sa jakim bolom u grlu.

"Zašto me nisi zvao?" upitam ga.

"Nisam hteo da te budim, ovako si svašta doživela juče" doda, te sedne na kauč.

"Znam, ali svakako si trebao da me probudiš" spustim pogled, te uzmem deku sa poda i pokrijem se.

Nije bilo baš toliko toplo, koliko se činilo.

Želim teWhere stories live. Discover now