Želim te

1.deo

Lenčareći u krevetu i uživajući u sunčanom jutru, na mom prozoru niodkuda se začuje sitno udaranje. Izgledalo je kao da mi neko gadja prozor kamenčićima. Zbunjeno podignem glavu i pogledam kroz prozor, ali ništa ne ugledam.

Glavu vratim na jastuk, no pokušam ponovo da zaspim, ali tek onda čujem korake na krovu... Ponovo podignem glavu i primetim Maliu kako ulazi u moju sobu čisteći se od lišća sa krova.

-"Šta radiš to?" kažem.

-"Pa pokušavam već predhodnih sat vremena da te dobijem, ali nisi dostupna i odlučila sam skejtom doći do tebe" kaže zadihano, no sedne na radnu stolicu.

-"Malia, znaš da se ne budim pre 10" ; no dodam "Možeš li da se izuješ? Majka će me zadaviti ukoliko vidi bilo kakvu fleku na tepihu..."

-"Hajde ustaj. Idemo"

-"Vidi Malia, stvarno imam nameru da spavam..." sanjivo joj pričajući da ne mogu bilo gde ići, ona bez reči ustane sa stolice, no pridje mom ormaru.

-"Kakve su ti ovo stvari dete... Imaš odeću u svim bojama..." promrlja kroz zube.

-"Nisam kao ti da nosim... To..."

-"Šta fali mojoj odeći?!" zatvori ormar, te me izvuče iz kreveta.

Oblačujući uske farmerke, uvučem belu majicu u iste i stavim kaiš. Dok sam se oblačila, pričala sam Malii kako su se moji roditelji ponovo svadjali i lomili sve oko sebe. Ona nema tih problema... Njeni roditelji su se razveli kada je imala svega 2 godine. Sada živi sa majkom u malom stanu... Dovoljno za majku i kćerku.

-"Jedva čekam da krenem sa Liam-om u školu... I da posle škole vozimo skejt" doda gledajući u plafon. Barem je uživala u ljubavi sa njim.

Liam je njen dečko, koji ide u stariju smenu. Takodje je popularan, ali ne kao ostali. Drugačiji je... Malia i Liam su isti.

-"Koliko je to sati?" uhvatim se za glavu, te duboko izdahnem.

-"Am... 9... Predavanja nam počinju u 10"

-"Idemo do kafića pre škole, ne mogu da slušam moje kako se svadjaju" čim to kažem, na vrata udje majka.

Popreko me pogleda, no udje u sobu da korpom za veš. Skupljala je prljave stvari iz sobe, koje bi kasnije odnela na pranje.

-"Te crne farmerke su čiste!" uzviknem.

Nakon što iste ostavi na fotelji, bez reči izadje i zatvori vrata za sobom. Neraspoložena je dosta u poslednje vreme. Takodje i previše nervozna. Razumem da radi i sve to je u redu, ali ne mora da se dere na mene, jer nešto nije po njenom.