Želim te

45.deo

"Ko mama?" kažem sa već suzama u očima.

"Zvao nas je komšija i rekao nam da... (proguta veliku knedlu u grlu)... Da neki dečko živi ovde"

"Koji dečko mama?! Ovde nisam ni 5 dana. Svesna si toga"

"Ali zašto bi nas lagali?" kaže.

"Ne znam! Nema nikakvog momka! Znaš da sam odustala od bilo koje ljubavi od kako me je Dylan prevario!"

"Znam, ali..." guši se u suzama i jedva priča.

"Dosta je, vraćaš se ti nazad. Izgleda da je ova selidba bila pogrešna" doda otac i snažno me uhvati za ruku.

"Ne! Ne! Pusti me! Ne želim da se vratim! Lepo mi je ovde stvarno" kažem brisajući suze rukavom.

Oduvek je bio nasilan po pitanju svega. Sve što nije išlo po njegovom planu, za sve bi me udarao i bacao kao smeće. Mislim da ne zaslužujem to....

Čim me baci na pod u hodniku, sa drhtavicom uzmem patike i obujem se. Skupim hrabrost i napokon stanem ispred njega, kao njegova ćerka.

"Nemaš pravo da me isteraš napolje, jer je neko od mutavih komšija videlo moj druga u stanu!" uzviknem i u toj sekundi osetim jak udarac na mom obrazu.

Nisam bila svesna šta se dešava, sve dok Harry nije izašao iz toaleta i stao pored mene. Rukom mi je prelazio preko obraza i nežno me ljubio u teme kose, dok se otac drao i šutirao me u noge.

Pogledam u Harry-ja i kažem mu da ide, jer ne želim njemu nešto da se desi, jer ja imam nasilnog oca. Njemu još uvek nije pukao film, ali ako totalno popizdi, sve će nas pobiti.

"Harry molim te idi" kažem u suzama.

"Ne... Neću te ostaviti u njegovim rukama... Ne zaslužuješ to" kaže gledajući me ravno u oči.

"Molim te idi... Biću dobro stvarno..." nasmešim se.

"Ne, ne mogu da te ostavim"

"Sklanjaj se od moje ćerke!" razdere se i niodkuda ga udari vazom o glavu, gde padne i iste sekunde izgubi svest.