Želim te

46.deo

"Nee!" razderem se u suzama.

Uplakano mu pridjem i ruku mu stavim na glavu, koju mu je previše krvarila. Pokušam da ga probudim, ali se nije budio.

"Šta si to uradio?!"

"Kreni ovamo mala!" uhvati me za lakat i povuče me van stana.

"Ne! Neću da ga ostavim!" ustanem i oštro ga pogledam.

Zaobidjem ga i čučnem pored Harry-ja. Pomilujem ga po licu, no osetim kako pomera glavom.

"Harry! Harry!"

"Hana?" uhvati se rukom za glavu i pogleda me.

"Idi molim te, ne želim da te neko povredi"

"Ali ti..."

"Harry idi!" razderem se, te me odjednom otac snažno povuče van stana.

Ljutito ga pogledam i ustanem sa betona. Očistim se sa jednom rukom, dok mi je drugu snažno uhvatio i vukao me do izlaza.

Ovo se po prvi put dešava i i dalje nisam svesna šta se upravo dogodilo. Nisam svesna da više neću videti Harry-ja... Barem mislim, jer će to teško proći pored mene.

Sada se ponovo vraćam tamo, i ako nije prošlo ni 4 dana. Previše sam im nedostajala očigledno.

Sa mokrim rukavima od jakne obrišem suze i mokru kosu prebacim preko glave. Bila sam cela mokra i blatnjava.

- ujutru -

"Hana! Ustaj!" razdrao se sanjiv.

"Šta je?!" pogledam ga ozbiljnim pogledom, te prekrstim ruke.

"Nema više škole, niti druženja... Možeš da ideš samo do prodavnice meni da kupiš pivo, po mogućnosti nešto drugo" izgovori ispijajući poslednji gutalj piva iz čaše.

"Ako ti se pije, idi pa kupi. Ja ti nisam ovde nikakav rob" kažem, no se pokrijem preko glave.

"Molim?"

"Dobro si me čuo, sada izlazi, želim da spavam" uzviknem, te osetim snažan udarac po strani butine.

Bilo je to više udaraca. Izgledalo je kao da me udara nekim kablom, ali jorgan, sa kojim sam bila pokrivena je sprečavao tu veću bol.

Kada već krene sve da me boli, iznervirano ustanem i stanem mu svega centimetar odaljena od lica.

"Još jednom me udari i prijaviću te" prstom ga pipnem po ramenu i okrenem mu ledja.

Otvorim prozor sa sve telefonom u rukama, te izadjem kroz isti.