Želim te

32.deo

***

Iz dubokog sna me probudi otvaranje vrata. Na njima se nalazila Malia, koja je u rukama držala telefon.

Zar je sve ovo bio san? Ja uopšte nisam pričala sa Maliom... Ne razumem šta se dešava...

-"Kada sam došla ovde?" upitam je sanjivo.

-"Mike te je doveo, nije ti bilo dobro" doda zbunjeno, no sedne na stolicu.

-"Kako se ne sećam toga?" kažem.

-"Ne znam, ali gledaj ovo" pruži mi telefon, te na istom vidim video kako se on i njegova bivša uveliko ljube na sred ulice, gde se nalazi njegova kuća.

Video me iz nekog razloga uopšte nije zaboleo, samo sam osećala potrebu da je tako ispravno i da više nema ove lažne veze, što će mi mnogo olakšati.

Malia je mislila da ću biti poprilično slomljena, ali nakon raskida sa Dylanom sam rekla sebi da više nikad neću patiti za nekim ko me je na bilo kakav način povredio, bio pravi ili lažan dečko.

-"Hana, jesi dobro?" gledala me je tužno.

-"Moramo da mu se osvetimo za ovo" nasmešim se i vratim joj telefon.

Brzo ustanem iz kreveta i presvučem se. Očešljam svoju dugu kosu i vežem je u visok rep. Zajedno sa Maliom izadjem ispred i brzim koracima krenem prema školi.

Neću da dozvolim da me neko poput njega tako zajebava. I ako sam znala da on nju još uvek voli, nije trebao to tek tako da uradi, zato ćemo Malia i ja uraditi nešto što ga najviše boli kod mene.

***

Čim udjemo u školu, na samom ulazu primetimo njih dvoje... Bili su zagrljeni... Rona me je gledala sa ogromnim osmehom, a on mi je iz nekog razloga namignuo i rukom mi pokazao da se pomerim odavde. Skupim oči i pokažem mu srednji prst, no se popnem na sprat tražeći Dylana.

Čim ga nadjem u našoj učionici, uhvatim ga za ruku i povučem ga van iste.

-"Slušaj me sad. Treba mi tvoja pomoć... Trebam da znam nešto veoma bitno i ti ćeš mi pomoči u vezi toga? Važi?" pokušam da ga negovorim da mi pomogne, ali da bi mi pomogao dao mi je uslov, koji će biti najgori deo u mom životu....