Želim te

9.deo

Kada shvati da mi treba pomoć, pokuša da me podigne, ali odustane i pusti me da zadnjicom jako udarim o beton. Otvorenim ustima se oborim na beton, jer me je jaka bol presekla u zadnjici.

-"Malia, majku ti..." kažem prevrćajući se od bolova.

-"Jesi dobro?" šapne mi na uvo sa smehom u glasu.

-"Ne Malia, nisam dobro" kažem na glas.

-"Ajde ustaj, idemo u ambulantu" rekao je Mike, koji je sedeo pored mene.

Zbunjeno ga pogledam, te odbijem ponudu da odemo kod lekara. Ne želim, dobro sam... Sve što želim jeste da se vratim u učionicu i sednem. Ovaj dan već kreće da mi se okreće naopačke.

Čim stanem na noge, polako, glegajući se do učionice sednem i ispružim noge sa podignutim nogavicama iznad kolena. Zadnjica me je previše bolela dok hodam i sednim, ali sam bila uverena da će da prodje.

Nakon par minuta, pored mene se stvori Malia, sa mojim stvarima u rukama. Svo vreme mi se izvinjavala, gde joj naravno oprostim, jer nije namerno.... Valjda...

Sedne pored mene, brisajući mi zemlju sa nogu. Svašta je radila, samo da bih joj oprostila. Na kraju, kada je ušla profesorka, pružila mi je jednu slušalicu, koju stavim u uvo. Glavu naslonim na njenu i tako zaspim usred časa. Niko me nije budio sve dok se sama nisam probudila i primetila gomilu pogleda na meni. Sanjivo pogledam u Maliu, koja je uveliko glasno hrkala.

-"Dobro jutro" rekla je profesorka.

-"Mhm" promrljam, te se protegnem, gde probudim Maliu.

Zbunjeno pogledom predjem preko učionice i primetim da nas ima nešto više, kada shvatim da nismo sami, već da je i drugo odeljenje u našoj učionici, to jest da imamo zajedno čas.

Čim krenem da se opet uspavljujem, probudi me glasno otvaranje vrata. Bilo je tako nekako nasilno. Kada pogledam na vrata ugledam njega, koji pogledom prelazi preko učionice.

-"Treba mi Hana, ne znam kako se preziva... Ima smedju kosu... A, eno je" rekao je raspoloženim glasom.

-"Odjebi od mene" kažem hladno bez imalo emocija u sebi.

-"Hajde Hana, vreme je da čistimo toalet" nasmeje se tako da je izgledao osvetnički.

-"Tvoj je red da čistiš" opet se naslonim na Maliu i pokušam da zaspim.

Raspravljajuči se sa njim, celu učionicu su popunili osmesi učenika, koju su se smejali našoj raspravi.

-"Ne, sada čistimo direktorov toalet" čim to izgovori, znala sam da ću imati doživotne traume posle toga.