14.deo

539 35 0
                                    

Čim stignem kući, presvučem se ponovo, jer mi je pidzama bila skroz prljava. Lefnuvši u krevet, uzmem laptop i pustim svoju omiljenu seriju Euphoria. Gledajući istu i zaspim...

- ujutru -

Budi me jako otvaranje mojih vrata. Kako iznenada otvorim oči, ispred mene sve bude mutno, ali kroz nekoliko minuta mi se vid poboljša. Na vratima je stajala moja nervozna majka, koja se uveliko drala na mene.

-"Hana ustaj! Kasniš!" razdere se, no mi pridje i skloni pokrivač sa mene.

-"Koliko je sati?!" kažem sanjivo.

-"Pola 10!" razdere se, tako da se u sekundi setim da sam u 8 trebala biti u školi.

Iznenada skočim iz kreveta, onako sanjiva i presvučem se. Obučem crne uske farmerke i crnu kratku majicu, koju uvučem u farmerke i stavim kaiš. Na brzinu se očešljam i operem zube. Ne gledajući šta imam danas od časova, spakujem sveske koje su mi pri dohvat ruke i istrčim iz sobe.

Trčajući prema školi, bila sam u istoj za svega 5 minuta. Na moju nesreću, direktor je pričao na sred hodnika sa profesorkom. Zašto baš sada da naidje na mene.

Pokušam da prodjem pored njega, a da me ne primeti, ali ipak me primeti i dozove me.

-"Hana? Gde si ti do sad?!" kaže zbunjeno, sa rukama iza ledja.

-"Am... Ja..." daće mi još 2 nedelje više kazne ukoliko sazna da sam se uspavala.

Pogledam iza sebe da vidim da li može neko da me spasi, ali svi su bili na predavanjima. Baš sada... Čim krenem da  mu kažem da sam se uspavala, iza mene se stvori on sa metlom u ruci..

-"Otišla je meni da kupi nešto da jedem do pekare. Zar ne Hana?" kaže i pruži mi metlu u ruke.

Pogledam prvo u njega, te u direktora i brzo klimnem glavom u potvrdnom smislu.

-"Aha, dobro... Mislio sam da si zakasnila..." kaže, te se okrene prema profesorci, koja nas je gledala sa osmehom. Znala je da lažemo...

Čim direktor krene da priča sa profesorkom, brzo se okrenem i ranac odnesem u prostoriju, gde sede tetkice. Obučem beli matil i uzmem metlu u ruke... Jako umorno izadjem iz prostorije, te pogledam u njega i zahvalim mu se...

Želim teDonde viven las historias. Descúbrelo ahora