Želim te

48.deo

Šetajući sa Maliom ceo dan, čim stignem ispred kuće ugledam oca koji stavlja rešetke na moj prozor. Prekrstim ruke i pogledam ga oštrim pogledom.

"Stvarno?" nasmešim se ironično.

"Da vidim kako ćeš sada da ideš da se šetaš sa tom narkomankom" krene da silazi sa merdevina, te padne.

"Karma" kažem tiho i samo prodjem pored njega ušavši u kuću.

Čim udjem u sobu bacim se na krevet, kada začujem zaključavanje vrata. Zbunjeno ustanem sa kreveta i pokušam da otvorim vrata, ali su bila zaključana. Krenuvši da ih guram i cimam polomim bravu... Držajući istu u rukama, sa druge strane vrata začujem njegov iritantan glas, koji me je oduvek nervirao.

"Otvori vrata!" uzviknem.

"Sanjaj devojčice, ima da umreš od gladi dok se ne opametiš" nasmeje se i ode.

"Zašto?! Zašto me toliko mrziš?! Zar ne smem da imam nikog muškog prijatelja u svojoj blizini?!" razderem se.

"Ne smeš! Večeras ćemo pričati o novim pravilima o tvom životu"

"Gori u paklu idiote" razderem se, tako da me čuje i krene da odključava bravu, ali mu druga polovina brave ispadne na pod.

Pokušavajući da otvori vrata, koja su teža od mene odustane, te krene nasilno da udara o vrata.

Zaslužio je to. Nikad se nije ponašao kao otac. Uvek bi me ignorisao i ni u čemu me ne bi podržao. Dok sam bila mala, živela sam u paklu. On je napravio pakao od kuće. Svaki dan dernjava, svadja...

Ponovo legnem u krevet i zaspim. Pokušavala sam da ne razmišljam o tome, ali bilo je prosto nemoguće. Sve te reči, psovke su bile jebeno užasne.

- ujutru -

(sitni kamečići su uadarali o moj prozor)

Pokušavam da ignorišem udaranje kamenčića, ali posle nekih 5 minuta krene da me nervira. Onako sanjiva sa rasčupanom kosom ustanem i nervozno se približim prozoru. Ispod prozora se nalazio Harry sa kamečićima u rukama. Osmehne se i pokaže mi da sidjem dole.

Na mom licu se pojavio ogroman osmeh, te brzo skočim sa prozora u toaletu na travu, gde se razbijem. Brzo se vratim na noge i očistim se.

"Harry!" uzviknem radosno.

"Samo da znaš da si mi jako nedostajala" baci kamenčiće i zagrli me.

"Kako si me našao?" osmehnem se.

"Ajde da se prošetamo da te ne bi videli" pomeri se od mene i polako krene niz ulicu.

"Naravno" popravim kosu i zajedno sa njim krenem u laganu šetnju.