Želim te

51.deo

Imala sam želju da ga ubijem na licu mesta.

"Hana ćerko.... Pusti ga molim te" rekla je uhvativši me za ruku.

Jako tužno je pogledam okrenuta mu ledjima. Kako me je držala za ruku, osetila sam tu majčinu toplotu, koju sam poslednji put osetila dok sam bila mala. Nedostajala mi je ta njena toplota.

Gledajući se uplakano, snažno je zagrlim. Nisam mogla da je gledam uplakanu... Koliko god se protivila mojim kontaktom sa Harry-em, majka mi je... Svaki put kada pomislim da me nimalo ne voli, setim se da me je ona nosila 9 meseci i da me nije pobacila...

"Idemo odavde. Idi gore spakuj stvari, ja te čekam dole. Važi?" šapnem joj, te klimne glavom tiho.

"Hajde.... Polako..." kažem, te se naglo okrenem prema njemu, koji je bio na telefonu.

Dopisivao se sa nekim i smešio se. Prevrnem očima i sa smeškom mu uzmem telefon iz ruku. Isti okrenem i vidim da se dopisuje sa nekom ženom.

Podignem obrvu i dok mi je pretio kako će me naći i ubiti me, istoj ženi napišem svašta i telefon mu bacim o zid. Iste sekunde se razbio u mali milion delića.

"Šta radiš to?!" uzvikne.

Oštro ga pogledam, te začujem točkiće od kofera kako udaraju u stepenice... Pogled usmerim ka istim i ugledam majku veoma uplakanu kako silazi sa koferom u ruci.

To je bila ona... Sišla je sa konačnom odlukom. Odlučila je da ga zauvek napusti. Da napusti monstruma, koji ju je varao čitav život. Učinila je sebi dobro delo, jer pored njega nije izgledala dobro. Psihički i fizički je delovao na nju.

"Ovo to je poslednji trenutak da se oprostiš sa nama..." dodam, te progutam veliku knedlu u grlu.

"Samo... Samo idite" ruku stavi preko lica i spusti pogled.

Previše razočarano se okrenem prema majci, te joj pružim jaknu, koju navuče na svoja ramena i zakopča.

Izašle smo ispred i snažno se zagrlile. Bio je to prvi trenutak kada smo bile slobodne. Napokon smo mogle da budemo najbolje drugarice...

Odmaknem se od nje, te joj uzmem kofere. Izgledala je previše izmoreno, ali morale smo što pre da stignemo u stan, koji se nalazio u drugom gradu. Nije bilo toliko daleko zapravo.