Želim te

41.deo

Nakon što udje u školu i mene ostavi u kontejneru, pokušam da izadjem iz istog, ali bilo je uzaludno.

Posle nekoliko minuta izadjem jako uprljana od smeća koje se nalazilo unutra. Skinem smeće sa sebe i krenem prema kući da se presvučem, jer ovako neću ući u školu, jer i sama osećam koliko smrdi.

Čim stignem u stan, zaključam vrata i udjem u toalet da se okupam i da skinem ovaj školski smrad sa sebe.

Obučem se i udjem u kuhinju nameravajući da napravim sebi nešto da jedem, ali u tome me je prekinulo kucanje na vrata. Sa ustima punim krema otvorim vrata, ispred kojih se nalazio Harry.

Čim ga ugledam, zatvorim mu vrata ispred nosa. Posle par sekundi, opet začujem zvono.

"Ovde više nećeš spavati" uzviknem.

"Ne čujem te"

"Vrlo dobro me ti čuješ. Odlazi!" razderem se.

"Zar ćeš me pustiti da spavam u parku?" rekao je razočaranim glasom.

"Da" kažem hladno i pomerim se od vrata.

Čim sednem na kauč, otvori vrata i udje. Sa kaščicom u ustima ga pogledam i podignem obrvu. Da li je toliko retardiran da ne razume šta mu pričam.

"Harry izlazi" kažem.

"Ali neću da umrem ovako mlad.... Kao moj brat" doda tužnim glasom.

"Vrištaću ako ne izadješ za 3....2...1"

"Ne vrišti molim te"

Vrisnem toliko jako da sam htela probuditi celi komšiluk. Kada shvatim šta sam uradila i isto i Harry, brzo udje unutra i zatvori vrata.

"Gde ćeš sad?! Izlazi!" uzviknem.

"Slušaj, za koji minut će ti biti pola komšija ispred vrata i u najgorem slučaju će zvati policiju ukoliko ne otvoriš vrata, zato im otvori i objasni im šta si uradila" uhvati me za glavu i krene da mi objašnjava šta trebam da uradim.

"Ne gospodine, ti ćeš jer sam to uradila, jer si ti manijak i nisi hteo da izadješ iz mog stana" dodam cimajući se iz njegovih ruku.

"Ja bih im objasnio da znam šta da kažem"

"Smisli nešto, briga me" okrenem mu ledja i udjem u dnevni boravak.

Na vratima su se čula dernjava i zvono, kao i glasno kucanje.