Želim te

24.deo

Čim udjem u školu, osetim nešto na svojoj ruci i u sekundi se okrenem i ugledam njega. Povuče me napolje, gde zajedno sidjemo na teren.

-"Šta radiš to? Moram na čas!" uzviknem, gde mi se približi uvu i šapne; "Samo budi tu. Važi?" šapne mi, no se pomeri i namigne mi.

-"Ne namiguj mi, polomiću te" nasmeje se i krene da igra košarku.

Previše zbunjeno uzmem svesku iz ranca i krenem da učim, jer mi nije dozvoljavao da ustanem... Očigledno je imao razlog, ali još uvek ne mogu da shvatim koji. Pokušavajući da skontam šta se dešava, primetim njegovu bivšu devojku kako sedi sa svojim drugaricama i uveliko nešto komentarišu.

Sve su imale lep pogled na teren, što je naravno uvek rezervisano za njih. Inače, ona mu je jedina devojka... Zvuči čudno, za njega, koji izgleda kao klošar, ali mu je to zapravo prva ljubav...

Gledajući u njih i razmišljajući o svemu i svačemu, odjednom osetim jak udarac u glavu. Iste sekunde izgubim svest...

Samo par sekundi pre udarca sam primetila fudbalsku loptu kako ide ka meni. Iste sekunde me iz sve snage udari u glavu, gde me obori.

Samo par minuta kasnije, moja svest se vratila, a oko mene su se nalazili skoro svi iz škole... Bili su previše preplašeni, jer udarac nije bio toliko slab... Ipak je to bilo namerno napucavanje.

-"Ko je to uradio?!" uzviknuo je neko.

Moja bubna opna je bila definitivno probušena, jer nisam ništa čula na uvo, a vid mi je bio mutan... Totalno sam završila ovde...

-"Nije mi dobro..." kažem tiho.

-"Zovite hitnu!" drali su se svi oko mene, a pored mene su se nalazili Malia i Mike, koji su najviše bili zabrinuti od svih.

Kroz 10 minuta, pored mene su se našli lekari, koji su me uveli u hitna kola. Za mnom je ušao i on... Nisam mu jasno videla lice, ali sam znala da je tu. Čim hitna krene, uhvati me za ruku i čvrsto je stisne... Iz mojih očiju je izlazila slana tečnost. Kap po kap. Bila je to neverovatna bol u mom uhu i samoj glavi.