Želim te

44.deo

Pramenovi mokre kose su mi padali preko lica, kao i same kapljice kiše koje su bile sve jače i jače.

Opet ga pozovem, ali je nedostupan. Nervozno stanem i uhvatim se za glavu, jer nisam imala predstavu gde može da se nalazi.

***

Posle pola sata traženja, stanem ispod jedne nastrešnice, jer sam krenula da drhtim od hladnoće. Gledajući to tmurno nebo i maglu koja se spustila, pogled spustim na jednu uličicu.

Krenem prema istoj i tada ugledam nekog kako sedi klupici sa nečim u rukama. Laganim koracima se približim klupici.

Mokra kovrdzava kosa se mogla jasno istaći guste magle. Polako se približim i shvatim da je to ustavari Harry.

"Harry?"

"Mhm" kaže tiho.

"Pobogu" skočim kod njega u zagrljam i nježno ga poljubim u glavu da čak i ne primeti.

"Šta ćeš ti ovde... Sva si mokra" doda odmeravajući me.

"Tražila sam tebe idiote"

"Zašto?" spusti pogled.

"Hajde idemo" podignem ga ss klupice, te zajedno krenemo ka stanu.

Ceo put je vladala mrtva tišina, sve dok nismo došli ispred stana kada ugledam upaljeno svetlo u mojoj sobi. To me ništa ne bi začudilo da ga nisam ugasila, ali jesam.

Ništa ne kažem Harry-ju, već samo udjemo unutra, mokri do gole kože.

Nakon što se popnemo na četvrti sprat, zajedno ugledamo otvorena vrata od stana... Polako se približim vratima i čim krenem da udjem, začujem njen glas. Majčin.

"Harry jebote" kažem tiho i nervozno.

"Molim?"

"Došli su mi roditelji! Šta sada da radim... Ne mogu da te ostavim na ulici, a ne mogu ni da te uvedem unutra..."

"Samo reci da sam ti prijatelj i pustiće me" doda.

"Ali to nije toliko jednostavno!" uzviknem tihim tonom.

"Dobro, dobro..."

Kroz 5 minuta se dogovorim sa njim da polako udje unutra i da se zaključa u toaletu, koji se nalazio odmah do ulaznih vrata.

Čim uspe da udje, brzo udjem u stan, gde zateknem majku i oca kako sede na fotelji poprilično nervozno.

"Ćao..." rekla sam tiho.

"Gde si ti bila? Je l' vidiš koliko je sati?" razdrao se.

"Drugarica me je zvala da izadjem ispred da mi kaže nešto"

"Hana nemoj da me zajebavaš! Je l' vidiš koliko si mokra! Gde si bila?!" opet se razdere.

"Rekla sam ti! Išla sam do ćoška do drugarice! Vidi koliko pada kiša, naravno da ću biti mokra!" uzviknem i sednem na drugu fotelju, naspram njega.

"Ko je taj momak?" kaže majka sa uplakanim očima.