Between good and bad boy

Poglavlje18

“BUĐENJE”- moj tata je vikao na mene. Znam da kasnim na predavanja, ali posle jučerašnjeg ispada kod profesorke , prosto ne želim da se pojavim na fakultetu.

Otvorila sam jedno oko i dalje ležajući u krevetu, pogledavši ga. Stajao je tamo piljeći u mene.  Potreban mi je san za ime Boga. 

''A zašto me budiš ovako rano?” - promrmljala sam toliko lenjo, da se skoro moj glas nije ni čuo, dok sam levom rukom navlačila posteljinu preko glave. Krila sam se od sunca koje je virilo kroz roletne moje sobe.

“Rano?!” - skoro da je vrisnuo, dok mu je lice buktalo.

“Brzo ustani, umij se, sredi malo i siđi. Treba da razgovaramo.”

Izšetao je iz moje sobe, a ja sam lagano ustala. Moram priznati da me toliko pretrano ni ne zanima.

Uzdahnula sam. Neću se mnogo protiviti tatinim odlukama. Jer, on je takav kakav je. Odlučan i uporan. Ne mogu se vratiti nazad i popravit njegove odlike i vaspitanje. Ali sam sigurna da to ne želim. Otišla sam do kupatila i pogledala se u ogledalo. Moja loknasta kosa je podignuta u konjski rep. Mogu videti mali ljubavni ugriz na vratu, što me je nateralo na osmeh. Slatki, mali, ljubavni ugriz. Brzo sam se sredila. Stavila malo šminke na sebe, kako bih prikrila velike podočnjake od neispavanosti. Takođe sam, pre nego što sam napusila sobu, oko vrata stavila ešarpu. Čisto za svaki slučaj, da se ne primeti pa da moj tata pomisli kako me Zayn maltretira.

  Sišla sam dole i primetila mamu i tatu kako zabrinuto sede u dnevnom borvaku. Moram reći da mi je svašta padalo na pamet. 

“Marry...” - tata je započeo, onako oprezno.

“Da?” - zenice su mi se širile što od znatiželje, što od moguće loše vesti. 

“Zvao nas je dekan tvog fakulteta.” - mama je dodala, a zatim mi uputila onaj oštri majčinski pogled pun prekora. 

“Mogu da objasn...”

“Nema tu šta da se objašnjava Marry.” - tata me je prekinuo. 

“Vec duže vreme te posmatram Marry. Ne sviđa mi se to što po ceo dan nisi kući i što se vraćas jako kasno.”

“Čekaj, čekaj tata. Šta želis da kažes?” - sada je razgovor poprimio onaj tok, gde sve što se ćutalo izađe na površinu. Gde ćemo reći nešto zbog čega ćemo se kajati, ali izgovorenoj reči nema povratka nazad. Tenzija zuji u vazduhu, dok mi kao gladni vuci režimo jedni na druge. Oni na moje ponašanje, a ja... 

*~*

“ŠTA?! Hoćeš da kažes kako je Zayn kriv za sve?! - sada sam vrištala.

“Ne kazemo mila da je Zayn kriv za sve, već da malo budeš pažljivija na fakultetu.” - mama je kao i uvek gasila požare između mog tate i mene. 

Moj bunt je postao jos veći, dok je uzavrela vatra buktala u mom telu. Ako nešto više mrzim od ponedeljka, to je rasprava sa roditeljima koji uporno pokušavaju da mi nametnu svoje mišljenje, koje je po njima najbolje rešenje. Ma, da kako da ne! 

“Marry...” - tata je spustio loptu.

“Mama i ja te šaljemo u internat fakulteta. Nisu ti dozvoljene posete. Možemo da dođemo mama, ja i Lou, ali pošto je on trenutno sa El u Parizu, znači samo nas dvoje. “