Poglavlje 16

533 33 14
                                    

Zacula sam kucanje na vratima svoje kancelarije, dok sam se spremala da idem kuci. Pogledala sam u svoj rucni sat, na levoj ruci.

"Cudno."- prokomentarisala sam sama za sebe, jer sam bila savim sigurna da nikome nisam u ovo vreme zakazala terapiju. Polako sam prisla sigurnosnim kamerama, kako bih videla ko je. Posle obijanja moje kancelarije, pre dve godine nisam smela da otvorim vrata tek tako, posebno jer sam bila sama i jer nikome nisam zakazala u 10 uvece terapiju. 

"Bella, ja sam Marry." - zacuo se zenski glas sa druge strane zida.

"Da li si tu?" - jos jednom se oglasila.

"Marry." - onako opet za sebe sam prokomentarisala , dok joj se nisam glasnije odazvala.

"Naravno, samo tren da otkljucam." 

Na vratima sam je videla uplakanu, oci su joj bile natecene od suza, dok je tiho jecala. Prvo sto mi je palo na pamet jeste Zayn. 

"Mogu li da udjem?"- upitala je, gledajuci me zatamljenog pogleda od suza. Samo sam se sklonila sa ulaza, kako bih joj obezbedila prolaz unutra. Iako sam bila jako umorna i iscrpljena od danasnjeg rada, nisam mogla a da ne pomognem pre svega mojoj prijateljici, a tek onda pacijentu. Za ovih par meseci, osetila sam veliku povezanost sa njom, pa i preveliku odgovornost da je ponovo vratim na isti put, koliko je to moguce posle svega sto je dozivela, i najmanje sto sam ove veceri mogla da uradim jeste da je saslusam i olaksam joj bol koliko-toliko. 

"Marry, otkud ti?" - upitala sam je dok sam joj pruzila casu vode kako bi se povratila.

Ubrzo zatim sam je upitala da li je ok, na sta je ona smogla snage da mi odmahne glavom.

"Da li je Zayn..."

"Moj tata." - prekinula me je u pitanju, dajuci mi odgovor koji nisam ni pomisljala. Znam da joj je odnos sa ocem  jako skakljiva tema, da je pretezno zbog Zayn-a i Niall-a dolazila kod mene, pa sam isto tako logicki vodjena pomenula njenu bolnu tacku.

"Oh." - ispustila sam krik. 

"Mogu li da prespavam kod tebe u kancelariji? Zayn je kod njegove mame veceras i ne zelim da mu skracujem druzenje sa njom i onako joj je ostalo malo vremena?"

"Naravno, samo zasto nisi u svom stanu sada?"

"Zato sto, je u mom stanu otac. Dosao je bez trunke savesti i bez i malo sramote da kaze kako treba ponovo da budemo porodica, bez osvrtanja ka proslosti. A moja mama, umesto da me zastiti, drzala mu je stranu, ne razmisljajuci o meni i mojim osecanjima."

"Oh Marry, sta ako je tvoja mama imala jako dobar razlog da to uradi?"

"Da, kako da ne!"

"Oh mila..." - podigla sam joj glavu, obrisala suze koje su se slivale niz prelepo lice, a zatim nastavila.

"Tvoja mama je sve ovo stojecki podnela i mislim da treba da je saslusas zasto je to uradila. Nije zasluzila da ovako burno reagujes i da mislis samo na sebe. Zar nismo o tome razgovarale mesecima u nazad?" .

Marry nije nista odgovorila vec je bila zagledana u pod ne macinjuci pogled s jedne tacke.

"Mozes da prespavas, ako zelis ali ne ovde, vec kod mene u stanu. Ne mogu da dozvolim da ostanes ovde sama u takvom stanu, jos su ovde vec jednom obivali."

"Ne treba Bella hvala, pozovi mi taksi, oticicu kuci." - rekla je uzvrativsi mi osmehom.

*~*

Pozvonila sam na vrata sopstvene kuce, a onda je moja mama mi bukvalno pala u zagrljaj dok sam osetila suze koje su mi kvasile vrat.

Between good and bad boyWhere stories live. Discover now