Between good and bad boy

Poglavlje 6

“Mi vec dugo nismo mi, i ljuta sam na sebe sto ti nisam sve na vreme rekla kako se osecam. Ljuta sam na sebe, jer sam svoje pozude stavila na prvo mesto, ljuta sam na sebe, jer ti opet verujem. Da mi kazes da me volis, ma i ako to ne mislio, ja bih poverovala, znas zasto?”- zastao je na tren.

“Jer, jos uvek sam ona ista Marry, koja kako ti umes da kazes 'svetli deo, tvoje tamne duse' ” 

Pokusao je da pridje, ali ja sam se odmakla. Cim sam usla u njegov stan, nisam mu dozvolila da se priblizi, jer znam kako njegova blizina deluje na mene. Pre svega mi pomuti razum i nisam sasvim sigurna, zasto sam dosla. Zato, sam ovaj put odlucila da se drzim na distanci, sa svim kartama na stolu.

“Zasto si ljuta na mene?”- upitao me je.

“Mariel, da li ti je poznato?”- pogledala sam ga u oci. Samo je zatvorio te iste oci i nesto promrmljao ustima da nisam uspela da ga razumem.

“Helen ti je rekla, zar ne?”

“Ne odgovaraj mi na pitanje, pitanjem gospodine Malik, vec odgovorom.”- sada je moj glas bio jaci sa prevelikom dozom histerije u njemu. Mogla sam da vidim kako mu se koza jezila, na povsenu notu, kako su mu se misici na stomaku grcili, dok je pokusao u sebi da broji do 10. 

“Mariel je jedna devojka...”

“Tvoja?”- prekinula sam ga.

“Hoces li me jebeno saslusati?”- poskocila sam na tren, opet je se vratio isti onaj glas i boja ociju, kao i ono vece u parku kada me je gurnuo i kada sam udarila u ivicu klupe. Shvatio je zasto je moje lice promenilo boju, pa je pokusao da smiri, duboko uzdahnuvsi.

“Marry, ona je samo uteha posle svega, kao i tebi Niall, znam da si jebeno sa njim, znam da si jebeno u vezi i znam da jebeno pokusavas da me prebolis, ali ne ide. Kao, sto i meni ne polazi za rukom.”- polako je pokusao da pridje sitno koracajuci, ali sam podigla ruku.

“Ne prilazi, molim te.”- prokomentarisala sam. 

“Moze li se meni desiti nesto lepo u zivotu?'- prokomentarisao je za sebe. Ukipila sam se. Nisam znala na sta je tacno ciljao, ali da je igrao na kartu nevinosti i emocija, to sam bila sigurna. 

“Marry...onaj dan u Londonu..”

“Posetila sam tvoju mamu Zayn.”-rekla sam mu kao grom iz vedra neba. Zanemeo je, ocigledno ne ocekujuci ovakvu informaciju. Sta god je zaustio da kaze, zaboravio je. Sada su njegove oci bile na mojima, dok mu je lice bilo naborano na celu, a usta blago otvorena. 

“Sta?”- rekao je.

“Cim sam stigla u London, zatrazila sam od Lou-ja da mi pomogne. Kada sam dosla u tvoj stan sa namerom da ti sve kazem, zatekla sam Helen koja je cistila. Ja sam odlucila da pomognem, jer sam mislila da cu tako za pocetak pokusati da sredim misli i da skrojim recenice u glavi kako bih ti objasnila celokupnu situaciju. Kako sam ti cistila sobu, zatekla sam tvoju kutiju u kojoj cuvas uspomene. Da li si primetio da ti nedostaje majcina slika?” - okrenuo se ka sobi na tren.

“Ne moras da proveravas.”- rekla sam, dok sam zavukla ruku u torbicu koja mi je visila preko ramena. 

“Zelela sam da ti je dam jos onaj dan kada smo se videli u parku, ali trenutak srece me je omeo. Kao sto sam ti jos na pocetku rekla ljuta sam jer sam sopstvene pozude stavila na prvo mesto.”

Pruzila sam mu staru fotografiju, isplekanu kafom na poledjini, na kojoj su ispisana slova bila razlivena od napitka.

“Neka ti ovo bude amajlija...Patricia xxx” 

“Kako se usudjujes da preturas po mojim stvarima?- upitao je, jos uvek gledajuci u slova na poledjini slike. Nije mogao da je uzme u ruke.

“Znam, da nisam trebala da zabadam nos u tudje stvari, ali nedostajes joj Zayn. Nedostajes i svojim sestrama. Zahvajujuci ovoj fotografiji, uspela sam brzo da je nadjem. Zayn... majka ti je bolesna. Jako tesko zive i dok ti uzivas u ovom stanu, oni jedva prezivljavaju. Ja znam da ti bi najvise zeleo da to nije tako i da se plasis da ih ponovo pogledas, da ih zagrlis i razgovaras sa njima. Ali, pokusaj makar da ih nazoves.” - rekla sam pruzajuci mu telefon.