Between good and bad boy

Poglavlje 20

Osvanuo je još jedan, sasvim običan dan. Ništa poseban za većinu ljudi, ali ne i za mene. Danas, posle tačno godinu dana od mature sastajem se sa svojom "bivšom sestrom" Kate. Tumaram sobom u potrazi za papučama.

"Prokleti psići, odneli su mi papuče opet." - gunđam sebi u bradu, dok pokušavam da smirim misli.

Osećam pritisak, nervozu, ali ne i mržnju. Više bih rekla zabrinutost, jer danas pored mene i Kate na radu će sarađivati, ako se to može i nazvati sarađivanjem, Niall i Zayn. Poznajući Zayn-a, i njegov prag tolerancije, samo mala iskrica koja sevne napraviće katastrofu. Gledam se u ogledalo, pokušavam da namestim kosu, ali ubrzo odustajem. 

"Mama, vratiću se pre večere." - rekla sam na izlazu,dok sam na noge navlačila patike.

Nova poruka: za Kate

"Centar Londona, za 30 minuta?" 

                                                                                                               Prijemno sanduče: od Kate

                                                                                                         "Čekam te u TimeOut kafe-u. Kate xx " 

***

Nakon 30 minuta, voznje čuvenim londonskim taksijem, crne boje, stižem ispred kafića, na kom piše TimeOut London.

"Izgleda da sam na pravoj adresi, koliko sam dužna?"

"Trideset funti, gospođice." - vozač, sa ruskim naglaskom engleskog mi uzvrati. Uljudno sam mu izvadila novčanice i platila. Nisam mogla , a da ga ne častim dodatnih 10 funti, jer me je 5 minuta , strpljivo, vozikao okolo, dok nismo naišli na kafić, koji je bio malo uvučen. 

Otvorila sam vrata od prohroma, očima tragajući  ne bi li našla Kate. Ona, u ćošku kafica, me primeti i podiže ruku visoko, kako bih je uočila. Utonula sam u masu ljudi koji su sedeli za svojim stolovima, ispijajući svoju omiljenu kafu, ispunivši prostoriju smehom.

"Budi smirena."- tešila sam samu sebe, dok sam koračala ka njoj. Stolovi u ovom kafiću su stisnuti, jer je prostor bio malen. Na zidovima su se nalazili, citati britanskih književnika. Od Oskara Vajlda i njegovog čuvenog Dorijana Greja, preko Agate Kristi kao i citata njenog dela Herkul Poaro-a , pa sve do novije kniževnice Dž.K. Rouling, tvorca Hari Potera. Atmosfera prijatna, i ako je prostor mali i deluje zagušljivo.

"Zdravo." - bilo je prvo što sam izustila, stajajući zbunjeno,jer nisam znala koji korak dalje da napravim. Čak i kada smo bile u nekim , pa recimo "dobrim" odnosima, nismo imale mnogo komunikacija. Naše komunikacije su se svodile na uvrede, koje su letele od nje do mene, i nazad.

"Zdravo Marry, sedi." - rukom mi je pokazala na stolicu, preko puta nje dok je njeno lice odavalo izraz uštogljenosti. I više je nego očigledno, da i ona kao i ja, nije znala kako da reaguje. Godinu dana, nakon svega, nas dve sedimo jedna preko puta druge u kaficu u Londonu, spremne na zakopavanje ratnih sekira, dok spremamo rad za fakultet. Nisam mogla , a da ne primetim, mali ožiljak na njenom licu. Kada je primetila moj pogled na njenom obrazu, tačnije bliže uveta, brzo je prebacila kosu na tu stranu, a zatim se zakašljala,što je skrenulo moj pogled ka njenim očima. I u njenim očima se osećalo nešto drugačije, ali nisam mogla da zaključim šta. Iz misli me je trgao, nervozni konobar, koji me je upitao da li ću da naručim ili ne.

"Mmm, običnu crnu kafu, bez šećera molim." - brzo sam odgovorila i uputila mu uljudan osmeh izvinjenja. On se samo okrenuo, promrmljajući nešto sebi u bradu i nestao sa porudžbinom. Pogled sam vratila na Kate.