Between good and bad boy

Poglavlje 22

Potrebno mi je da se osetim voljenom opet u njegovom zagrljaju. Osećam njegov vreo dah na mom vratu. Polako me uzima u naručje i odnosi u sobu. Moje telo ga doziva i žudi za njegovim dodirima. Sve se odvija polako, kao da je prvi put. Polako me prinosi krevetu i spušta na njega. Poljupci su nežni, svaki sledeći nežniji od onog predhodnog. Njegove usne ljube moj vrat, a onda nam se usne spajaju u dug francuski poljubac. U svojim ustima osećam svež zadah mente, kao da je sada oprao zube. Moje telo levitira, kao da se nalazi u nekom vanvremenskom prostoru. On čini sve da se osećam prijatno. Polako ustaje sa mene i skida mi odeću. Ja, u transu puštam ga da vodi igru. Sve što sada želim je on. Polako me hvata za kosu i zabacuje mi glavu u nazad, dok mu se usne spuštaju do mojih grudi. Polako sa mene skida sve, ostajemo nagi pripijeni jedno uz drugo. Osećam da se spajamo u jedno i tako se topimo. Odavno nisam imala ovakav osećaj. Moje telo se prilagođava njemu i njegovom ritmu. 

"Želim samo tebe." - polako mu se ote sa usana dok me je ljubio zatorenih oćiju. Moje usne se raširiše u osmeh, dok mu nisam odgovorila : " I ja tebe." 

Tako ostajemo minutima, satima, večno. Ni sam nisam svesna koliko smo dugo vodili ljubav. Nije bilo  momka, koji je znao da bude malo grublji u krevetu, ovo je bila neka nova osoba nežih poljubaca i dodira.  Volele su ga mnoge u njegovim mirnim, svetlim ponekad i dobrim danima njegovog života. Ali ja, ja sam ga od početka prihvatila onakvog kakav je bio. Loše naravi, mračan, pomalo drzak i bezobrazan. Znala sam da ljubim preko tuđih poljubaca, da grlim i lečim njegove rane, da ćutim i slušam kada mu je to trebalo. Da ostanem kada su mnoge odlazile. Puštala sam ga da beži, da lomi svoja krila anđela, da se slomljenog pogleda i bez nade vraća meni. Osobi koja ga razume. Osobi koja je njegovo utočište ljubavi. Pre svakoga i posle svakoga opet sam to bila ja. Večeras, osećam njegovu ljubav koju sam mu dala kako bi oživeo. Osećam da je ceni i da je svestan njenog značenja. 

Znam s vremena na vreme da budem ljuta na njega, da ga povredim nekom rečju, ali mu na kraju ipak oprostim. Jer, on je moj i to će tako i ostati dok god bude moglo. Pa, čak i ako nam se životni putevi rastave,uvek će imati posebno mesto u mom srcu. Znam da mi jednom rekao da nije rastanak taj koji boli već kraj. Brzo sklanjam loše misli iz svoje glave. Pogled mi pada na njegovo telo na kom mirno ležim. Podižem glavu i vidim kako mirno i spokojno spava, pridižem se polako da ga poljubim, a onda se vraćam tamo gde sam bila. Sklupčana u njegovom zagrljaju, srećna i zaljubljena. 

***

"Marry, budi se." - čujem muški glas kroz izmaglicu, dok lagano otvaram oči. Pored mene leži nasmejan muškarac, koji mi mazi golo rame.

"Budi se ljubavi, idemo u kupovinu za Božić."

"Samo još malo Zayn." - mrzovoljno mu odgovaram, dok prebacujem ogrtač preko glave. Dnevna svetlost mi smeta, i želim da spavam.

"Marry..." - skida ogrtač s mene i tera me da otvorim oči

"...molim te ustani." 

Ljubi me na blic i ustaje iz kreveta. Sva zbunjena, pratim ga pogledom dok nije izašao iz sobe.

"On to tebe moli! ZAYN MALIK te moli!?" - moja podsvest se javi, dok je boginja trljala oči od krmelja. 

Posle par minuta sam se pojavila u velikoj dnevnoj sobi, dok me je on čekao ispred kamina. Slutila sam da nešto nije u redu. neki crv mi nije izlazio iz glave i nije mi davao mira. Predosećala sam nešto loše, ali opet nisam želela da u to verujem.

"Ljubavi." - rekla sam mu dok sam mu prišla s leđa ga zagrlivši. 

"Da li je sve u redu Zayn?" 
"Zvali su me upravo iz bolnice. Jutros u 5 su primili moju mamu na odeljenje, nije dobro."