Between good and bad boy

Poglavlje 15

Disanje ispekidano, usne spojene, tela pripijena. Mi kao uzarene lopte. Gorimo od ljubavi koja izbija iz nas. Lagano se prepustam njegovm zagrljaju, dok me on polaze na jastuke koji su  ispred kamina. Oci su mi zatvorene, jer polako upadam u neko meni neobjasnjivo stanje. Ponovo osecam dozu ljubavi koja mi se ubrizgava u telo i koja mi se siri svuda po njemu. Pokusavam da se prilagodim ritmu koji mi on namece. Osecam se kao da letim po nebu, dok njegovi poljupci pljuste od usana, preko vrata, ljubeci me grudi i grickajuci ih, sto je izazvalo komesanje u meni. Krv mi vri, podsvest se ne cuje, dok se Boginja prepustila osecaju bozanstvenosti zajedno sa mnom. Osecam se kao da ponovo ozivljavam. Misli ni ne cujem u svojoj glavi, sve sto osecam jeste on, i njegov dodir. Ono sto mi je samo i potrebno. 

"Oh Marry, tako si mi nedostajala." - izgovarao je u pauzama, dok je odvajao usne sa moje uzavrele koze. Ja kao i pre neki minut, nema. Bez moci govora, samo se prepustam svojim osecanjima. Njemu kao vodicu, kroz raj koji stvaramo. Ovo je tako velicanstveno. 

Polako se gubim u onom raju koji je stvoren.

"Tako je mala."- ponovi mi govori, dok osecam njegov dah na svom vratu. Tako je vreo, a kamin koji nas obasjava, cini da gorim. 

Gotovo je. Svrsavam. Belicasta tecnost izlazi iz mene. Osecam njegov osmeh, dok oci ne otvaram. Sto od srama, jer mi se ovo po prvi put desava, sto od ekstaze u koju sam zapala. Osecam kako mi se telo melje, kako tecnost izlazi iz mene.

"Konacno si postala prava zena." - rekao mi je dok sam ja skiljila kroz svoje trepavice. Jesam li postala prava zena upravo sada? Cudo, ali ja sam mislila da se prava zena postaje, onda kada poklonite svoju nevinost pravom muskarcu. Izgleda da ne mislimo na iste stvari. Mada, to nije ni toliko znacajno, jer oboje pripada njemu. Moja nevinosti i..prvi orgazam. Cak me je sramota da  izgovorim tu rec, koja mi je vise nego strana. Znam da mi je telo oslobodjeno necega, i nadam se da je to neki dobar znak. 

*~*

"Izvoli."- Zayn mi je rekao, dok mi je pruzio veliku solju kafe. Ja, obucena u njegovu kosulju, i njegove bokserice, prihvatam solju uz osmeh. On na sebi ima jedan peskiric dok mu niz telo curi voda od tusiranja.

"Da li si ok?"

"Da, samo..."

"Samo...sta?" - pita me , dok zauzima polozaj na jastuku do mene, prebacivsi cebe preko nas,  dok je uzimao kafu za sebe.

" Sve mi je tako cudno, sve sto sam dozivela po prvi put u zivotu, dozivela sam sa tobom." -  rekla sam nabivsi ruku u sake, ne zeleci da ga pogledam. Koliko ja podsvesno sve to zelela , opet sam osecala veliku sramotu iznutra.  

"Rekoh ja da si kurva..." - i ponovo je podsvest progovorila, dokle ce ona uopste da me muci vise?Verovatno ce i na ''onom svetu'' da me muci i ne da mi mira.

"Marry..." - rekao je dok sam bez pogleda ka njemu mogla da osetim osmeh koji mu se podkrao na licu.

"U redu je, ne mora da se stidis." - zatim mi je podigao glavu i poljubio mi usne, onako kako samo on ume, njegova lozinka za stvaranje zoloskog vrta u mom telu. 

Dok sam ga gledala tako sa strane kako pijucka kafu i zamisljeno posmatra iskre koje izbijaju iz kamina, shvatila sam jedno. A to je da smo Niall i ja dobri prijatelji, i ako znam da bi on zeleo nesto vise. Sladak je, zabavan, jednom recju divan, ali prosto nije za mene. I ja to osecam, negde duboko u sebi. Niall-a posmatram na neki nacin kao i Lou-ja. Kao svog brata. To sto sam bila sa njim u nekoj nazovi vezi, vise je zato sto sam na silu zelela da zaboravim Zayn-a. Mislila sam da se klin, klinom izbija. Da, ako zelim da ga zaboravim, da treba da ga zamenim drugim muskarcem. Ali, prosto nije islo.