Between good and bad boy

Poglavlje 7

Jedina osoba na svetu koja me je ikada razumela, je u sustini bila moja majka. Uradivsi to sto sam uradila sa Zayn-om, otvorila sam neke dublje rane i prizvala proslost koja je trebala da bude uspavana. Moja majka je se citav zivot zrtvovala i radila, da bi meni obezbedila sto bolji i lagodniji zivot. Ponekad pomislim da se udala za tatu James-a samo kako bi meni obezbedila ono sto danas imam. Ne kazem da ona njega ne voli, ali da li se iz ljubavi udala to bas i ne mogu da budem sigurna. Ono sto znam jeste da je ta ljubav vremenom stecena i da je otkinula sicusan delic one ljubavi koje oseca prema meni, i podarila je njemu. Jer, duboko u sebi mislim da ona jos uvek voli tatu. Koliko god joj on naneo bola, nekih nezaceljivih rana, uvek ce ga voleti. Ja, ne znam sta je bilo i ne mogu da sudim o tome, ali nisam slepa da ne vidim sta se dogadja oko mene. Njeno jezenje koze, menjanje boje lica i mutiranje glasa na njegov pomen ili pak prisustvo su bili ocigledni. Moji mama i tata su bili kao Zayn i ja. Nesto nemoguce, ali opet neraskidivo.

/Taj dan u Londonu, u domu kod Patricie Malik/

Dugo sam stajala ispred vrata porodice Malik. Kad god sam zelela da zakucam, vracala sam ruku natrag i tako nekoliko puta sve dok mi se nisu vrata sama otvorila. Kako sam posegla ruku da probam da zakucam, ona su se otvorila. Ispred mene se nasla mala slatka devojcica, crne kose, svezane u dva repica sa strane.

“Ko si ti?”- upitala me je.

“M..Marry.”

“Marry, ne poznajem nikakvu Marry.”- rekla je, a zatim krenula da zatvori.

“Stani.”- zavapila sam, sto je uplasilo malu devojcicu. Ona je pobegla, dok mi se ispred vrata, pojavila starija zene, svilenkaste kose, i predivnih crta lica.

“Sta te dovodi kod nas Marry?”-upitala me je.

“Zayn.”- odgovorila sam.

**

Usla sam u malu kucicu, koja je bila vise stara nego nova. Po zidu dosta slika, ali nigde Zayn-ove. Starije zena koja mi je posle devojcice otvorila, bila je bas ona koju sam trazila, Patricia Malik. Skuvala nam je caj, jer je bilo 5 casova, pa je bilo vreme za caj. Nasula nam ga je u soljice, posluzivsi me keksom,sto sam ja uz osmeh prihvatila.

“Pa Marry, sta te je to dovelo do nas? Tebe tako finu damu, sa svim manirima jedne princeze?” - Patricia me je upitala, pruzajuci mi caj. Mogla sam da primetim, kako je imala hrpu maramica oko sebe, ali sam mislila da je to obican virus.

“Zayn...Zayn, je moj...bio je moj decko.”- rekla sam prihvativsi soljicu caja.

“Bio?”- upitno me je pogledala, gde sam mogla da vidim cudjenje, ako mi je bio decko, zasto sam uopste i dolazila.

“Da, znate, medju nama je sve tako komplikovano i razilazenje je bilo najbolje resenje.”-pokusala sam da smirim situaciju i da je drzim pod kontrolom, u kratkim crtama objasnivsi gospodji Malik moju situaciju sa Zayn-om. Ali i dalje u njenim ocima sam mogla da procitam, zasto si ovde?

“Marry, sidji dole, neko zeli da te vidi.”- glas moje mame, me je prekinuo na pola pisanja mog dnevnika i vratio u danasnjost. Toliko emocija se skupilo u meni da sam imala potrebu negde da ih ispoljim, a prazan list papira i olovka do njega su mi pricinjavali osecaj sigurnosti i rasterecenosti. Sklonila sam dnevnik iza police sa knjigama, gde ga obicno i krijem od svih i izasla iz sobe. Kako sam silazila stepenik po stepenik tako mi je islo glavom, ko bi zeleo da me vidi, dok u jednom trenutku nisam uzviknula.

“Niall.” Plavi momak, krupno plavih ociju, obucen u trenerku, sa koferom u rukama, stajao je sa mojoj mamom sprat nize.

“Sta ti radis ovde?” - upitala sam ga , jos uvek sokirana, njegovom iznenadnom posetom.