Between good and bad boy

Untitled Part 23

"Cveće često ume da govori umesto nas..." 

Zayn je započeo oproštajni govor na sahrani svoje majke. Dan je bio tmuran, nebo je bilo tamno, a kiša je čekala samo neki znak kada da padne. Kao da se nebo spremalo da plače umesto njega. Njegove tri sestre su neutešno jecale, dok je on stajao ispred njenog kovčega, pokušavajući da se oprosti poslednji put. Život mu nije bio ni malo naklonjen. Čim je ponovo pronašao svoju majku, izgubio ju je. Na tu misao, stomak mi se sveza u čvor. Zayn je bio bez majke, a ja bez oca. Na njegovom mestu sam mogla biti i ja. Jedna suza mi se skotrljala niz lice. Nisam je poznavala koliko i on, ali mi je prirasla za srce, onih nekoliko meseci u Londonu. Svakog vikenda sam je posećivala.  Uz šolju čaja, pričala sam joj o sinu, o svojim snovima, porodici, ambicijama, o tome koliko mi znači Zayn i u kakvog je momka izrastao. 

"...moja majka je jako volela cveće i uzgajala je mnoge vrste. Ali, posebno mesto u njenom vrtu zauzimale su ruže crvene boje. Crvena boja je boja ljubavi i života. Imala je sve to. Ljubav nam je delila šakom i kapom, starajući se da svi dobijmo istu dozu njene nežnosti. Bila je puna života, čak i kada je patila od ove teške, pakosne i neizlečive bolesti koja ju je odnela na neko bolje mesto. Ovde ti se zaklinjem da ću štititi sestre i da ću ih paziti i da ću se truditi da nadoknadim svaki izgubljeni tren sa njima..." 

Prekinuo je govor na sekundu, dok je stavljao crvenu i belu ružu na njen kovčeg. Počeo je njoj da se obraća, dok je milovao kovčeg. Jeza se uspenja uz moju kožu.

"...dok sam bio dete često smo zajedno zalivali cveće dok si mi govorila o njima. Iako si me često povezivala sa narcisima, ja sam ipak više voleo ruže. Sama si mi govorila da svaka boja za sebe ima značenje i da pazim koje cveće u kojoj boji poklanjam svojim devojkama. Bele ruže simbolišu čistoću, bezgrešnost, nevinost. Crvene simbolišu ljubav. Ove ruže samo ti možeš da zaslužiš majko, ni jedna osoba više..." 

Zayn ih ostavi na njenom kovčegu. Pre nego što je se pomakao u stranu, pomolio se za njenu dušu. Njegov govor je bila primesa tuge i besa. Tuge za gubitkom drage osobe i bes, jer ništa nije mogao da učini povodom toga. Ipak, na kraju, niko još nije pobedio svoju sudbinu...nažalost. 

***

"Zayn,otvori vrata znam da si kod kuće!"  

Lupala sam na ulazna vrata njegovg doma i drala se iz sveg glasa. Već sedam dana mi se nije javljao, odbijao je pozive, na poruke nije odgovarao, a svaki put kada sam dolazila pred njegov prag poljubila bih vrata. Ovaj put sam bila odlučna, ni pod koju cenu neću odustati. Makar komšije zbog vike zvale policiju da me otera, ja se neću mrdnuti sa njegovog praga.

"I sam znaš da odavde ne idem dok ne otvoriš. Nisi ni svestan koliko mogu da čekam dugo. Uostalom, ako ne otvoriš razvaliću vrata. Da li me čuješ? ZAYN, za ime Boga, tebi se obraćam, otvori već jednom!" 

Moje lupanje na vratima, prekinu zvuk otključavanja. 

"Konačno."- promrmljala sam za sebe. 

Na sebi je imao bradu od sedam dana, kosa mu je bila neuredna, dok je još bio u odelu sa sahrane.

"Zayn pobogu, na šta to ličiš?" - Helen ga je upital dok smo Harry, Liam i ja ulazili u kuću. Kada je Zayn-ova mama preminula, osetila sam potrebu da im javim da dodju. Uz njih je pokušao da zaceli neke rane i oni su mi jedini iskreni i pravi prijatelji.

Duž hodnika, koji je vodio u veliku dnevnu sobu, gde su bile Patricia- ne slike, bili su samo prazni ramovi za slike. Soba je zaudarala i trebalo je da se provetri, po podu su bile razbacane kesice od slatkisa, grickalica, limenke piva, boce sa raznim vinima, flase viskija. Patricia- ne slike bile su poredjane po stočiću ispred kauča, kao i par njenih stvari. Njena smrt ga je dotukla, što smo mogli da zaključimo u ovom neredu. Sudopera mu je bila puna sudova, dok su mu ribice u akvarijumu pocrkale, jer nije imao nameru da ih hrani. Svoje fotografije, i slike koje je slikao, bacao je u kamin. 

"Ovakav je bio isto kada je Perrie preminula i kada si ti otišla naglo za London. Samo ovo je drugačije. Patio je za majkom  LA-ju, ali ne ovoliko. Jer je ona tada još bila živa. Ne znam kako da mu pomognemo." - Harry mi reče dok smo pokušavali da makar malo počistimo nered u kuhinji. 

"Moramo da mu pomognemo. Neću i ne želim da ga gledam ovakvog. Ne posle svega što smo prošli." - uzvratila sam mu, dok sam stavljala prljave sudove u mašinu na pranje. Otvorila sam mali kuhinjski prozor, a hladan i oštar vetar me ošinu po licu.

"Mislim da ćemo mu najbolje pomoći, ako ti nestaneš iz njegovog života." - Helen-ina opaska, me ošamari, poput onog vetra kada sam otvarala prozor u kuhinji minut pre.

"Helen-a , molim te. Nije trenutak." - Harry se postavi izmedju nas dve, pokušavajući da smiri situaciju. Ona, kao da on nije ni postojao izmedju nas, pusti svoju otrovnu jezičinu da učini svoje. 

"Vrati se svojoj porodici i uživaj u svojoj vili. Nadji nekog plemića, da ne bi razočarala svog taticu. A nas, nas ostavi na miru."

"Verujem da nisi pri sebi i da ne znaš, šta govoriš." - pokušala sam da odigram Harry- jevu taktiku i da se ne prepirem sa ludačom. Makar ne, u ovakvom trenu. Nije bilo ni vreme, a ni mesto. Taman, kada sam planirala da je zaobidjem, uhvati me za ruku i čvrto stegnu da sam pustila jauk.

"Oh Marry, naivna glupačo. Ti stvarno veruješ da si sanjala da te je Zayn prevario?" - podrugljivo mi se nasmeši.

"Molim?" 

"Sad je dosta, prekini više." - Harry se umeša izmedju nas dve. Pogledom je ošinuo Helen, dok su mu usne bile stegnute u jednu crtu. 

"Ne, Harry. Pusti je neka kaže šta želi." -dala sam mu znak rukom da se skloni izmedju nas, dok sam istrgla ruku iz njene.

"Nema tu šta da se puno priča. Spavo je sa Mariel i to je to."

"Misliš da ja to ne znam to? Hm? Misliš da ne znam da smo se sreli na ulici? Misliš, Marry je glupača koja će zaboraviti sve ako je malo udarila glavom kad se onesvestila i imala kratak prekid u pamćenju da je sve zaboravila. Ti misliš da neće da mi se vrati pamćenje? Vratilo se i svega se sećam, ali gle šta. Muškarca moraš da pustiš da bi ti se vratio. Šta ti imaš protiv mene Helen-a? Ne, ne, čekaj. Ja ću odgovoriti umesto tebe. Ljuta si na svaku žensku osobu koja je u Zayn-ovoj blizini. Ljuta si jer svaku primećuje a u tebi vidi samo rame za plakanje."

"Ne pričaj gluposti."- odvratila mi je drhtavim glasom, dok je pesak u glasu odavao da se bori sa suzama. Ja, kao oparena, nisam želela da stanem. Sve mi se bilo nakupilo i želela sam da kažem, šta mi je sve na duši čučalo. 

"Aham, sada pričam gluposti. Ne podvaljuj mi to lice nevinašceta, jer ti ne pristaje. Kada je Perrie nastaradala, ti si prva bila uz njega, kada smo nas dvoje bili u svadji ti si bila uz njega. Sećaš se kada sam te prvi put videla kod njega u stanu? Bila si gola, samo peškirić preko tebe. Sasvim sam sigurna da si znala o meni, ali si želela da ja pomislim da si ti samo jedan broj u moru žena koje su prošle kroz njegov krevet.  Čak si bila spremna da se spustiš na taj nivo samo da bi pridobila njegovu pažnju. Ali znaš šta? Ti si njemu bila i ostala samo drugarica i ništa više."

"Umukni."- Helen-ina ruka polete ka meni, a njena šaka završi na mom obrazu. Od jačine udarca, glava mi polete u stranu. Na mom bledom licu se ocrtaše njeni prsti i crvenilo od udarca.

"Ništa ti nemaš pojma, jadnice." 

Nakon što me je udarila, izašla je iz kuhinje, dok me je Harry nemo posmatrao. Nastala je ona neugodna tišina, koju je odlučio da prekine.

"Marry, izvinjavam ti se u njeno ime. Svi smo van..." 

"U redu je Harry, i onako sam krenula kući." - prekinula sam ga u pola rečenice. Uzela sam kaput i zaputila se ka izlazu. 

"Reci Zayn-u da su mu sestre smeštene kod mene u kući i da ne brine. Njega, ostavljam tebi i Liam-u." 

Pozdravila sam se sa Harry-jem. Pogledao me je sa sažaljenjem, oštar vetar koji je duvao napolju odgovarao je mom obrazu koji je brideo i koji je boleo.

Do sledećeg pisanja, 

                         tvoja Marry xoxo