Prodata *Završena*

3.

- ,,Naučićeš me?" pitala je zgroženo, a onda krenula da se smeje kao luda.

- ,,Zar ne želiš da budeš pismena?" Franceso je bio neko ko je bio posvećen književnosti. Možda ništa nije napravio od svog života ali imao je veliku želju za tim. Smatrao je da svako treba biti pismen i zato je imao drugačije planove u vezi nje.

- ,,Ti si lud." rekla je ironično.

- ,,Šta želiš?" ustao je te je uhvatio za ruku i krenuo da je vuče za sobom napolje.

- ,,Gde me vodiš?"

- ,,Tamo gde sam trebao prvobitno." 

- ,,Pa bolje mi je i tamo nego ovde sa tobom." rekla je otrovno te ga još više iznervirala. A on je bio neko ko se lako iznervira.

Otvorio je vrata auta kada su izašli napolje i praktično je ugurao u auto. Zatim je obišao krug i seo na vozačevo mesto.

U toku vožnje mu je zavonio telefon. Videvši ko je, prevrnuo je očima i počeo da traži slušalice no pošto ih nije našao javio se i sada je ta osoba bila na zvučniku. 

- ,,Reci?" bio je vidno nezainteresovan za taj razgovor.

- ,,Gde si ti?" krenula je da viče na njega ,,Nikad te nema kad si potreban." zakolutao je očima. On zaista ne podnosi kada bilo ko viče na njega te joj je samo prekinuo vezu. Nedugo potom je ponovo nazvala.

- ,,Šta je bilo?"

- ,,Greta je ponovo u bolnici i traži tebe. Barem jednom dođi i budi podrška." prekinuo joj je vezu te ubrzao vožnju.

- ,,Ima osam godina i opaku bolest." jedva je izgovorio Franceso, Viola nije želela da pita ko je Greta, šta mu dođe. Ovo što je on rekao na jedno uho joj je ušlo, na drugo izašlo. I da to dete umre njoj ne bi bilo žao. Ko je nju žalio?

Ništa mu nije rekla, već se naslonila na prozor i uživala u prizoru kojeg gleda. U San Severu je zima bila predivna, svake godine. Njoj je taj rad bio nepoznat i ovo što sada gleda izazivalo je prelepe osećaje u njoj. Katkad bi joj se usne nasmejale, ona tog nije bila svesna ali Franceso je taj osmeh uhvatio par puta. Nije podnosio zimu i nije mu bilo jasno kako se neko može radovati zimi. U ovom slučaju, jasan je odgovor, radovaće se oni koji nisu imali prilike da je vide. 

Stigli su ispred jedne velike crvene zgrade koja je zaista bila ogromna. Držao ju je za podlatkicu kao nekog zatvorenika sve dok nije došla jedna žena. Tada ju je pustio i Viola je stajala pored te žene.

- ,,Je l ona iz onog imitarskog bara?" bila je previše prepotentana i Viola je poželela da joj iskopa oči.

- ,,Jeste." Tada ju je žena odmerila te rekla ,,Franceso, ovo nije tip žene koje rade za tebe. Objasni." 

- ,,Nemam vremena za to, Greta je opet loše. Moram u bolnicu."

- ,,Da je zaposlim večeras? Mada smatram da je niko neće želeti, premršava je i donekle ružna." tada je i Viola nju odmerila. Lako je njoj da bude lepa, našminkana je. Ima negovanu kosu. Viola nije ni imala šta da jede, smešno je komentarisati o njenoj težini.

- ,,Frida, kada bi ona imala tretman kao sve one tamo, sve bi ih zasenila. Budi sigurna u to." odbranio ju je, međutim ona je bila potpuno ravnodušna.

- ,,I šta radimo Franceso? Je l će ona biti nova prostitutka ili je spremamo za Miss Italije?" rekla je ironično. 

- ,,Pa šta znam ja, ti si zadužena za to."

- ,,Da, ali ti si veliki šef." 

- ,,Kako želiš." rekao je te se okrenuo kako bi krenuo ka autu, no Viola ga je uhvatila za ruku i tiho prošautala ,,Jednog dana kada budeš imao ćerku, želim ti da ona doživi moju sudbinu." odmakla se i dodala ,, Samo se nadam da će ona zapamtiti svoje ime, ja se svog ne sećam. No nije loše i birati sam za sebe ime."