8.

1.4K 68 6
                                    


- ,,Pa to je možda tvoje ime." 

- ,,Može biti a i ne mora." 

- ,,Zašto se tako ponašaš?"

- ,,Zato što živim u realnosti, ne verujem u bajke kao ti." rekla mu je oštro.

- ,,Viola, šta želiš da učinim?" pitao je misleći na Lorenza.

- ,,Povodom čega?" 

- ,,Lorenzo. On dolazi da vidi tebe, ne mene sigurno." Viola je prekrstila ruke na grudima i gledala ga ironično.

- ,,Smešan si. A i ko je taj Lorenzo, što je on toliko bitan?"

- ,,Nije bitan." slegao je ramenima i dodao otvarajući vrata ,,Ukoliko ne želiš da ga vidiš neće ni ući u klub." Znao je da će tu biti sukoba, ali nije želeo da je tera na nešto što ne želi.

- ,,Nemoj, nema tu šta da se priča. Videću se sa njim, on će znati da ja nisam ona koju traži i to je to." Franceso je otvorio vrata, a Viola ga je želela pitati nešto no ustručavala se. On je to primetio te je zatvorio vrata.

- ,,Pitaj." nasmejala se.

- ,,Okej, pitaću. Šta je tebi ta bolesna devojčica." u ovom trenutku nije znao šta da joj kaže, odgovor je mogao biti prost, no njemu se uopšte nije pričala istina. Bude li joj rekao da ima decu, moraće da objašnjava i njegov odnos sa majkom te dece i sve bi bilo komplikovano.

- ,,Bratanica." lupio je prvo što mu je palo na pamet.

- ,,Dobro. Nadam se da će ozdraviti." Franceso se blago nasmejao i izašao. Nije on imao problem sa time što je otac već jednostavno njoj nije mogao da kaže.

Nakon što je Franceso otišao u bolnicu i Viola je izašla. Došla je za šank i sela pored Frede. Freda je zakolutala očima i prokomentarisala ironično ,,Odvela si ga u krevet, uspela si."

- ,,On je mene odveo, da se razumemo." bila je sarkastična ,,Inače, da se tebi on možda ne sviđa? Šta tebe briga sa kim on spava i slično?" Freda ju je presekla pogledom i mrtva ozbiljna rekla ,,Ne lupaj gluposti. Samo ne želim posle da mi se žali za decu koja se slučajno dešavaju." drugu rečenicu je rekla više za sebe, nije ona mogla da zna da je Franceso slagao Violu po tom pitanju. Viola se skroz zbunila i želela da joj Freda pojasni, no Fredi su oči ostale na glavnom ulazu. Uspaničila se, ruke su joj se počele znojiti.

- ,,Došao je." rekla je nervozno i tada je Viola pogledala u tom pravcu. Na vrartima je stojao čovek koji je nosio baš sve crno. Bio je visok preko sto devedeset centimetara i vidno iznerviran što je na ovakvom mestu. Sa jedne strane mu je pogled na neku prositutku koja se vaćari sa jednim čovekom, sa druge strane neki koji se drogiraju zajedno sa prostitutkama i slično. Nije to bilo za njega, gadilo mu se. Morao je i rukavice da nosi. Skinuo je šešir, kao i naočare koje su otkrile njegove crne oči, u koje ako se zagledaš imaš osećaj da ćeš se izgubiti.  Pošto nije mogao sedeti nigde, svuda su prostitutke i sva mesta su zauzeta, morao je nastaviti pravo ka šanku. Freda je ustala i sačekala ga da dođe do nje. Skinuo je jednu rukavicu i pružio tu ruku te rekao ,,Znaš ko sam i znaš zašto sam došao, desna ruko šuntavog Francesa." Freda je zakolutala očima te prekstila ruke na grudima jasno dajući do znanja Lorenzu da se neće zdraviti sa njim. On je onda, elegantno vratio rukavicu na ruku i izdahnuo.

- ,,Zbog tebe sam skinuo rukavice, a ti me na takav način ispališ. Okej, nema veze. Alergičan sam na prljave stvari, poput ovog mesta, tako da pređimo na stvar." Viola se okrenula i presekla ga pogledom.

- ,,Duša je tebi prljava. Nju prvo očisti, pa pričaj o drugima." Viola mu je oštro rekla, a tada se Franceso zagledao u nju. Bilo je neke vatre u njoj, nekog besa, ljutnje. Video je sebi poznate stvari u njoj.

- ,,U redu, Viola, to je Lorenzo. Svetac. On sve zna, on je savršen." bila je sve vreme ironična.

- ,,U pravu si Freda, čekam te na nebu jednog dana da ponovimo lepe dane." time je on u svojoj glavi završio razgovor sa Fredom, a ona svakako nije imala šta da kaže. Ostavio ju je bez teksta. Tada se on okrenuo ka Violi.

- ,,Ti si ona koju tražim ovde. Jasno je, ne pripadaš ovoj rupi." Viola je izdahnula.

- ,,Izvoli, pitaj me, šta želiš." Viola je bila u fazonu, samo da pita šta želi i ode. Bila je sigurna da on traži neku svoju devojku, ili nešto peto. Znala je da ga u životu nije videla i znala je da će na sve što on bude pitao reći ne. Ono što ni ona, kao ni bilo ko, nije mogla pretpostaviti je to da on traži sestru.

- ,,Moramo se dogovoriti oko nekih stvari, ako zaključim da si ti ona osoba koju tražim, htela ti ili ne vodim te sa sobom. Ni vojska na čelu sa Francesom da dođe, neće me sprečiti da to uradim. Ne zanima me ako si zaljubljena u propaliteta Francesa. Dogovor?"











Prodata *Završena*حيث تعيش القصص. اكتشف الآن