Prodata *Završena*

4.

Franceso ju je samo pogledao i seo u auto. Freda ju je uhvatila za nadlakticu te bukvalno uvukla u veliku kuću. 

- ,,Kako se zoveš?" pitala ju je dok ju je vodila u sobu.

- ,,Viola." 

- ,,Fino ime." prošle su kroz jedan hodnik i videla je nekoliko devojaka kako se sređuju u sobama kroz vrata koja su bila otvorena. Kada su došle do poslednje sobe na hodniku, Freda je otvorila vrata i pokazala joj da uđe u tu sobu.

- ,,Kada sve devojke završe sa sređivanjem ti ćeš biti na redu." Viola ju je gledala nemo.

- ,,Ja to ne želim da radim. Ne želim da prodajem svoje telo, ne želim da spavam sa nekim i da za to dobijam novac." objasnila joj je Viola, Freda se sarkastično nasmejala.

- ,,Ti si radila kao striptizeta, nemoj mi te priče o moralu devojko. Uostalom ti si ovde nešto drugo, ovde ko god želi može otići ako ne želi da radi više. Ti ne možeš jer si kupljena." bila je previše oštra. Violi su se oči nakupile suzama. Izdahnula je. Oduvek je tako. Ona ceo život pripada drugima navodno, ceo život je svi provlače kako žele. Ona nema pravo da bira, njena sudbina je takva da je ona u svačijim rukama. Da joj, poput psu, govore šta i kako da radi. 

- ,,Ja više ne znam šta da uradim da bi konačno imala pravo izbora." rekla je više za sebe, no Freda ju je čula te joj je rekla ,,Franceso te je kupio, on ti može dati to pravo izbora. No ne vidim zašto bi to uradio." 

- ,,Vi ništa ne razumete."

- ,,Zaista te ne razumem Viola. Zaista." bila je ironična ,,Ne razumem zašto se opireš. Reci mi, imaš li ti porodicu? Dečka? Prijatelje?" Viola je odmahnula glavom onda je Freda nastavila ,,Ti nisi ništa drugačija od njih. Ovaj posao nije za nekoga ko može da ima svetlu budućnost. Tebe Franceso da pusti, gde ćeš ti da ideš?" Viola zaista nije imala odgovor na to.

- ,,Činjenica je da zaista ne bih imala gde da odem, ali.."

- ,,Da li imaš srednju školu ili barem osnovnu? Neko radno iskustvo?" Freda ju je bombardovala pitanjima, na sva svoja pitanja je već otprilike znala odgovor no želela je otvoriti Violi oči.

- ,,Nemam.."

- ,,Živela bi na ulici jer nigde ne bi mogla da nađeš posao pre svega. Onda bi umrla na ovoj hladnoj zimi, iovako nema 45 kilograma u tebi." 

- ,,Ali ja i dalje ne želim da budem kurva." bila je direktna.

- ,,Ali šta drugo možeš da budeš ti sa svojim znanjem ili eventualno iskustvom? Prestani se opirati više." zakolutala je očima i nastavila ,,Možda ćeš uživati u ovom poslu kao sve ostale ovde. To i nije toliko loše koliko ti misliš da jeste. Ovde je dugačije nego u drugim bordelima. Franceso mnoge stvari ne dozvoljava, ove su pravila jasna. Pre svega, nijednu devojku ovde niko nema pravo maltretirati. Neke stvari koje klijent traži, možda ti se i ne svide, ali prosto preguraš dalje to. Nijedan klijent te nema pravo maltretirati, zlostavljati i slično." Viola ju je samo posmatrala, nije mogla da veruje šta čuje ,,Sada ti najozbiljnije kažem, osvesti se. Ko zna, možda ti se neko svidi.. Možda se nekome svidiš. Možda budeš nečija miljenica."

- ,,Zašto ti ne budeš kurva ako je to toliko dobar posao?" Freda se nasmejala.

- ,,Zato što nemamo istu sudbinu." To je bila činjenica.