Prodata *Završena*

2.

- ,,I kakvo je ovo mesto?" povikala je ironično dok su stojali ispred jedne drvene vikendice koja se nalazila u sredini šume. Nigde nema kuća okolo, samo ta jedna. Poput nekog horor filma.

- ,,Moja vikendica." odgovori ozbiljno, a ona ga i dalje gleda bledo.

- ,,Je l ti mene zajebavaš?"

- ,,Ne razumem te. Na šta misliš?" 

- ,,Šta radimo u ovoj nedođiji?" 

- ,,Nedođija je tebi u glavi. Ne znaš ti šta je lepota prirode." uhvatio ju je za nadlakticu te praktično uvukao u kuću. Kada su najzad bili u prostoriji kuće pustio joj je ruku.

- ,,Dobro. Priroda. Lepota. Bla. Bla." pokušavala je ostati smirena ,,Šta radimo ovde?"

- ,,Mislio sam da živiš ovde." razgledao je kuću pokušavajući da proveri da li bi ona mogla da se snađe ovde. Ona ga je i dalje gledala u šoku, bez reči je bila. Prvi utisak o njemu joj je bio da mu ni psihijatar ne može pomoći.

- ,,Ja? Ovde?"

- ,,Pa možeš ovde ili sa ostalima." 

- ,,Ostalima?" upitala je zgroženo. Nije želela da bude prostitutka. Samo to ne, sve bi prihvatila ali to ne.

- ,,Znaš ti na koga ja mislim." rekavši ovo došao je do sredine prostorije i krenuo skidati bele čaršafe sa nameštaja. Ta drvena kućica je zapravo bila kuća sa dve prostorije. Premala. Nešto poput onoga kada ste umorni od ljudi i zaista želite biti u potpunosti sami.

- ,,Zašto si ti mene kupio?"

- ,,Otkriću ti sa vremenom." 

- ,,Reci mi sada, umišljeni čoveče. Ja možda nemam nikoga uz sebe ali budi siguran da neću biti tvoja marioneta." rekla mu je oštro te prekrstila ruke na grudima. On je izbrojao u sebi do tri, kako bi ostao smiren te je rekao ,,Je l hoćeš da te zaista pošaljem sa ostalima? Ti si za mene isto što i one." bio je smiren ali njegove reči su bile oštre. Hladne poput noža. 

- ,,Da li ti je teško da mi jednostavno kažeš zašto si me doveo ovde? Moraš odmah da pretiš!" Izvikala se na njega, i time probudila zver u njemu. Na njega niko nije vikao jer u suptotnom postaje najgora strana sebe i ljudi u njegovom okruženju su toga svesni i sa njim razgovaraju normalnim tonom. On svakako nikada i ne viče. Koliko god to izgledalo čudno, imali su zajedničku stvar. Oboje su patili. On je imao traume iz detinjstva, a ona nije ni imala detinjstvo. Pošto ne može da se kontroliše kada neko viče na njega, suzbio ju je uz zid te zarežao na njeno uho ,,Nemoj više nikada, ali nikada da povisuješ ton na mene." Viola se sada pretvorila u malo uplašeno mače što i jeste bila.

- ,,Ja samo želim da znam šta želiš od mene." rekla je tiho. Nije želela da ga nervira više. Odmakao se od nje.

- ,,Kada bi se malo smirila, možda bih ti i rekao." pokazao joj je da sedne na jednu fotelju, te je ona to i uradila. 

- ,,Kako poznaješ Lorenza?" bio je direktan. Viola ga je gledala bledo. Ona svakako poznaje malo osoba, nikad nije ni čula da se neko u njenoj okolini zove.

- ,,Ko je to?" bila je iskrena, no on joj nije verovao.

- ,,Je l si imala nešto sa njim?"

- ,,Nikad čula za tog čoveka." 

- ,,Ja sam te izveo odatle i ona budala me zove da te vratim jer pazi dolazi Lorenzo." bio je ironičan ,,Zato ću te pitati samo jednom, da li si imala nešto sa njim? Da li postoji mogućnost da tebe traži?" sada je rekao već malo grublje.

- ,,Nemam nikoga čoveče, nikad nisam čula za tog čoveka i ja verovatno nisam ta koju on traži." rekla je opušteno Viola, Franceso se zamislio na trenutak. Jednostavno mu je bilo žao što to čuje.

- ,,Dobro. Ostani ovde." 

- ,,Pa gde ću da idem svakako?" upitala je sa podsmehom.

- ,,Kako god." ustao je i dodao ,,Uzmi čitaj malo knjige. Imaš tu neke." Gledala ga je bledo ,,Ne znaš da čitaš?" odmahnula je glavom u znak ne ,,Naučiću te." 

Ovo je biti jedna teška priča. Očekujte svašta :)