11.

1.3K 66 2
                                    


Freda je ostala bez teksta i vidno uvređeno otišla van. Franceso se tada približio Violi te joj rekao ,,Neke stvari ne znaš, nisi u pravu po ovom pitanju. Vreme njihove veze je bio pakao za svo troje. Niti je on mogao biti bio srećan, niti ona niti ja." Viola je slegla remanima.

- ,,kako god. Svakako me ne zanima. Kako ti je bratanica?" 

- ,,Danas izlazi kući." rekao je nesigurno te prešao brzo na drugu temu ,,Šta ćemo povodom tvog školovanja?"

- ,,Ništa." rekla je prosto.

- ,,Ne lupaj. Je l si jela?" obrisala je usta te pozitivno klimnula glavom. On ju je uzeo za ruku te su izašli napolje.

- ,,Gde ćemo?"

- ,,U moju kuću." zbunjeno je ušla u auto te su krenuli u, njoj, nepoznatom pravcu.

- ,,Šta ćemo tamo?"

- ,,Da ti pokažem nešto, a i možda da živimo zajedno od sada." Viola je iskolačila oči, on je ovo rekao potpuo opušteno. 

- ,,Ozbiljan si?"

- ,,Što da ne?"

- ,,Šta će ti reći Freda?" bila je ironična, nije podnosila Fredu i jasno je to pokazivala.

- ,,Ja se nisam mešao u njenu vezu sa Lorenzom, nema ni ona razloga da se meša."

- ,,Što se ti i Lorenzo ne podnosite?"

- ,,Oduvek je tako. Vatra i barut jednostavno ne mogu zajedno."

- ,,Dobro." naslonila se na sedište te upitala ,,Šta radiš kada nisi veliki Franceso?"

- ,,Čitam." rekao je kratko.

- ,,Naučićeš i mene?"

- ,,Hoću. Nakon toga ćeš otići negde  da se školuješ." Omeh sa lica joj je nestao, izglleda da on sebe ne vidi u nastavku života sa njom.

- ,,A ti?" upitala je zabrinuto.

- ,,Obezbediću ti sve tamo. Ne brini."

- ,,Želim  i ti da ideš sa mnom."

- ,,Nisam ti ja potreban.  Ti trebaš da živiš i uživaš u životu, a ja ću ti to obezbediti." 

- ,,Ja to ne želim bez tebe." Franceso je izdahnuo ,,Nisam ja za tebe. Ti ne znaš ništa o meni."

- ,,Šta najgore mogu saznati o tebi? Da imaš decu i osmoro dece?" bila je ironična.

- ,,Ne baš, ali.." prekinula ga je rekavši ,,Molim te, Franceso, ne lupaj gluposti. Ja ne želim bez tebe nigde da idem. Nećeš me se otarasiti." zagrlila ga je.

- ,,Viola vozim, nećeš moći da me grliš na onom svetu." kaže kroz smeh, a ona se onda vrati na mesto.

- ,,Mnogo si lep, jebem ti život." rekla je, sva radosna.

- ,,Ti si najlepša na celom svetu." uzeo joj je ruku te je poljubio u istu.

- ,,Nisam. Šta više i ružna sam." izvukla je svoju ruku iz njegove.

- ,,Šta lupaš Viola?"

- ,,Pa pogledaj me." tada je on zastao u stranu sa autom i pogledao je detaljno. Jednom rečju, bila je predivna barem njemu. Činjenica je da je bila i više nego mršava, tamna ispod očiju i pomalo bleda ali bila je drugačija od svih. Njen ten nije bio problem jer je imala crne oči. Crne oči u koje kada pogledaš, jednostavno ne možeš prestati da gledaš u iste pa onda ti neke mane na njenom licu i ne zapadnu za oko. Prelepa prosto. 

- ,,Gledam te. Predivna si. Ne želim da te čujem više kako ponovo pričaš da nisi lepa."













Prodata *Završena*Donde viven las historias. Descúbrelo ahora