Prodata *Završena*

7.

- ,,Moram te nešto pitati." kaže Franceso dok leže zagrljeni.

- ,,Pitaj."

- ,,Želim da budeš iskrena." 

- ,,Nerviraš me sada. Biću, svakako nemam razloga da lažem." kaže jednostavno.

- ,,Da li si nekada u životu videla Lorenza? Ne znam, možda da postoji mogućnost da ste se negde sreli.." krenuo je da nabrojava razloga no ona ga je prekinula.

- ,,Ja tog čoveka zaista ne poznajem." Franceso je ustao i krenuo da se oblači.

- ,,U redu."

- ,,Zašto je taj Lorenzo tako bitan?"

- ,,Nije bitan. Samo jednostavno on nešto traži, šta to ja ne znam ali ono što znam je da mu zasigurno neću pomoći. Ne želim ga u San Severu." Njih dvojica su nekada davno imali sukobe i prosto nemaju tolerancije jedan za drugog uopšte. Jedan drugom da umiru ne bi vode dali.

- ,,Mene zasigurno ne traži." rekla je sa ciničnim osmehom. Da, bolelo ju je ta činjenica ali to je bila njena stvarnost. Što bi bilo ko tražio nesrećnicu poput nje.

Ustala je i krenula da se oblači, bila mu je krenuta lešima dok je pokušavala da zakopča svoju haljinu. Prišao je da joj pomogne, a zatim je video ogroman ožiljak na njenim leđima odmah ispod ramena. Dodirnuo joj je taj ožiljak kako bi proverio da li je to neki noviji ili od odavno ožiljak.

- ,,Od kada imaš ovo?"

- ,,Koje?" pitala je jer ne zna na šta misli.

- ,,Ožiljak."

- ,,Od kada znam za sebe." zagledavao je taj ožiljak i shvatio da je taj neko ko joj je naprvio taj ožiljak zapravo želeo da joj skine beleg sa ramena. I skinuo ga je donekle, ostao je samo mali deo koji se mogao videti tek kada se neko zagleda.

Zakopčao joj je haljinu te rekao ,,Hoćeš li mi ispričati nešto više o sebi?" Viola je slegla ramenima te rekla ,,Ne znam puno. Do šest godina sam živela u nekoj ludoj porodici gde su mi od malena objasnili da sam siroče."

- ,,Posle toga?" 

- ,,Posle toga sam živela tu i tamo i eto." 

- ,,To je sve? Da li se sećaš još nečega možda?" Viola se zamislila. Pala joj je na pamet zlatna narukvica sa imenom Aurora koju je oduvek imala. Samo jednostavno nije mogla da bude sigurna da li su joj to dali pravi roditelji ili ljudi kod kojih je bila pa prosto to ime nije ni koristila. Postala je Viola, po svom omiljenom cvetu. Ljubičici.

- ,,Pa.." započela je ,,Sada kada razmislim ima još nešto." okrenula se ka njemu.

- ,,Šta?"

- ,,Bila je jedna narukvica sa imenom Aurora."