Ketrin

1.deo

Ketrin pov:

Nakon šetnje došla sam kući jer mi je usput pozlilo i loše sam se osećala.

Pred kućom je stajao auto, što me začudilo. Lagano sam uhvatila haljinu i krenula uz stepenice. Vrata mi je otvorila Erži.

''Gospođice Ketrin, otac Vas traži. Morate požuriti. Mati Vam je poručila da se morate urediti lepo za večeras...'' brzo izgovori te sa vrata krene da mi skida kaput i gura ka kupatilu.

''Zašto Erži?'' zastanem pre nego što i haljinu krene da mi otkopčava.

''Njegovo veličanstvo, princ Lav, bira svoju damu. Njegov glasnik danas je dolazio da Vam uruči pozivnicu za bal...''

''Za bal?!'' upitam zatečeno te se okrenem ka njoj.

''...ali... ja sam još mlada za udaju'' osmehne mi se milo i odmahne glavom.

''To vi mislite. Hvala Bogu, već ste stasala devojka za udaju. Vreme vam je....''

''Ko će mene da uzme za svoju ženu draga Erži?'' upitam sramežljivo i spustim pogled te nastavim ka ogledalu.

''Nemojte tako gospođice. Svaka bi žena dala svo blago ovoga sveta da je lepa kao Vi'' rekla je i stala iza mene. Rasplela je moju neurednu punđu i rastresla uvijenu kosu.

''Vidite kako lepo izgledate. Riđa kosa, k'o neki cvetak lep, pa te rumene usne i belo lice. A gospođice... lude za Vašim nebeskim očima...'' rekla je tio i pogledala u moj odraz u ogledalu.

''Stvarno?'' upitam naivno i tiho.

''Naravno'' rekla je tiho pa me pogurala ka kupatilu.

''Čeka Vas kupka sa laticama crvene ruže, onako kako volite...'' rekla je tiho i izašla iz moje sobe. Stajala sam još koji tren i gledala u ogledalo.

Gledala sam se nekim drugim očima. Nisam želela da ja budem na tom balu. Želela sam da pobegnem negde daleko. Želim da sama nađem svoju ljubav.

Nekoga ko će me voleti toliko da bi za mene i svoj poslednji otkucaj srca dao. Sve su oko mene samo šarlatani koji žele zabavu.

A posle te zabave, moje bi srce bilo slomljeno.

Ja bih bila ta koja pati.

Zato ni jednom jedinom momku neću pokloniti mesto u svom srcu ako dobro ne zasluži i ako se za njega ne potrudi.

Skinula sam haljinu i popustila korset. Skupila sam kosu da se ne bi pokvasila i lagano ušla u kupku.
Tiho sam pevušila i valjala rlatice kroz svoje prste.

....

''Ketrin!'' čula sam da me tata doziva. Pustila sam kosu i popravila korset duge balske haljine koja je bila tamno plave boje.

Potrčala sam niz stepenice i zastala na dnu. Ispravila sam se i razvila krupan osmeh.

''Tata'' siđem lagano do njega i zagrlim ga.

''Devojčice moja mala. Tako si lepa...'' rekao je i lagano me zavrteo u krug.

''Vidi koliko je lepa'' rekla sam uz osmeh i pogledala u mamu.

''Kad vidiš princa, uvek mu se obraćaj sa velikim poštovanjem, klanjaj se kad ti priđe i ako te pita da plešete zajedno, prihvati i budi prava mala dama'' rekla je i pomerila pramen moje kose pa ga zakačila ukosnicom.

Lav pov:

''Vaše veličanstvo, kao što ste i želeli, deset najlepših dama iz kraljevstva i šire'' rekao je i otvorio vrata svečane sale dvorca. One su sve do jedne u najlepšim balskim haljinama stajale jedna do druge u redu.

Sa druge strane stajali su ostali gosti.

Krenuo sam lagano ka centru sale i pogledom ih blago odmeravao. Svaka lepša od one druge.

''Kasnim!'' okrenuo sam se i ugledao devojku kako trči ka meni.

''Ne ti!'' izdahnule su ostale i besno je pogledale.

Odjednom se u mene zakuca ta devojka. Trčala je kroz celu salu i saplela se o nogu jedne od njih.

Nastaviće se...