Epilog

2.9K 118 17
                                    

Lav pov:

Stegao sam zube i čvrsto pritisnuo maramicu natopljenu alkoholom uz ranu. Gledala je u mene uplašeno, ali sam u pogledu video da joj je žao.

''Khm... nije strašno Keti, dodaj mi još alkohola...''

''Dosta je Lave. Očistio si je tri puta danas, mučiš sebe...'' rekla je tiho i prinela mi alkohol iako to ne želi.

''Mora'' uzeo sam flašu i natopio čistu gazu. Smestio sam je opet na ranu, ali ovaj je put manje bolelo. Čučnula je do mene i previla mi ranu. Bio sam kao nov. Kakav crni odmor, za dva dana sam kao ponovo rođen.

''Lezi...'' rekla je, ali sam samo odmahnuo glavom i ustao.

''Šargarepice, previše brineš...'' rekao sam i poljubio je u teme. Već duže vreme razmišljam da li je ovaj odlazak bio pametan. Majka nije želela da pođe sa nama, niti je to uradila njena majka. Tata je nekako preživeo borbu i vratio se u dvorac, ne znam kakvo je stanje tamo. Zapretili su mi da se ne vraćam. Ne bih slušao da imam izbora. Ali nemam.

''Razmišljaš u pogrešnom smeru. Znam da se osećaš kao kukavica. Sve je ovo privremeno, samo dok be skupe malo snage za odbranu, pridružićemo im se, znaš to...''

''Nadam se da ćemo uspeti. Do tad ti i ja tražimo saveznike ovde?''

''Prvo, treba da te izlečimo...'' rekla je brižno i poljubila me u čelo. Osmehnuo sam se teško i legao u krevet. Ušuškala me i hladnu mi oblogu smestila na čelo nakon što ga je usnama dotakla.

''Opet goriš...'' rekla je tiho i dlan smestila na moj obraz. Brižno me milovala dok sam ja kao dete blenuo u nju.

*pet godina kasnije*

''Šššš nemoj da plačeš Saro...'' ljuškao sam je i pokušavao da je umirim.

''Mama spava. Budi tiha Valentina...'' rekao sam i podigao prst u vis. Zna da kad to uradim kraj je igri i krajnje sam ozbiljan. Sela je na jedno mesto i uzela lizalicu.

''tAtA'' spustio sam pogled na Saru i na ustašca joj smestio prst. Nežno ga je zasisala i ućutala dok je Valentina idalje ludovala oko stola i na stolici.

''Zaboga devojke zar ne možemo da budemo dobri par minuta?'' upitao sam ih ljuto, ali sam ipak smekšao kada su me tugaljivo pogledale. Šta ću kad ne umem da se naljutim na njih.

''Možemo da budemo dobri, ako bebu nahranimo, a Valentinu pustimo napolje...'' niotkud se pojavila sa mlekom u ruci. A dakle zato je plakala, vreme je za doručak.

''Ustala si. Nismo hteli da te probudimo....'' rekao sam tiho i poljubio njen vratić. Zakikotala se kao curica i nahranila Saru. Čim ju je videla rastegla je osmeh od uha do uha.

Ketrin pov:

''Izvoli'' rekao je i pružio mi ružu.

''Otkud ovo sad?'' upitala sam uz osmeh.

''Jednom davno si mi rekla da je dovoljno da svoju ljubav iskažek jednom ružom. S toga... eto male ruže''

Saru sam spustila na pod pa je ona krenula da puzi do onoga što joj je bilo zanimljivo.  Okrenula sam se ka njemu i bacila mu se u zagrljaj.

''Prošlo je...'' prošaputala sam misleći na sve probleme koje smo prebrodili. Potpuno se odrekao prestola, otac i majka su mu živi, ali je jedino rešenje bio mirovni sporazum.

''Jedino što je mom životu preostalo je briga o ovoj našoj maloj porodici. O mojim ruži i njenim pupoljcima'' rekao je i lagano zaplesao sa mnom. Nasmejala sam se u njegov vrat i odahnula nakon svega.

On je čovek mog života i u to sam ubeđena i o tome niko ne sme da govori. Bio je prvi i jedini i zahvalna sam što je živ i zdrav uz mene i decu. Koliko sam se samo bojala da će mu se nršto desiti, kad sam čula da je sve gotovo, laknulo mi je.

A one? One su preslikane on. Obe. Oči iste njegove, osmeh kao njegov obema, ali ćud moja. Mirne curice iste kao ona, a tek te riđe kosice. Meke poput svile.

Živim za njegov osmeh i sreću svoje dece. Otvorila sam cvećaru, a svoju ljubav prema cveću prenela sam i na svoje ćerke.

P.S. Treba pružiti šansu, čak i onda kada nam instinkt govori: ''Ostaćeš povređen''. Čak i tad treba pružiti šansu. Možda baš ta osoba od koje ljubav najmanje očekujemo, najviše da za nas.

Ketrin Vejnes

Oteo me i odvojio od svega. Bila sam tužna sve dok nisam dozvolila srcu da ga zavoli. Pružila sam mu šansu čak iako me povredio, no, nisam mu uzela to za zlo.

Ali ipak ću se držati onoga...

''U ljubavi i ratu je sve dozvoljeno''

♡Kraj♡


KetrinWhere stories live. Discover now