Ketrin

27.deo

Sledećeg dana kao predator plen čekao sam da ona ljiga napravi neki pogrešan pokret kako bih konačno ispalio taj hitac i prosuo mu lobanju. Jeste govno sam, ali je taj majmun pogrešno rekao što šta o onoj čije ime nije vredan da izgovori. Njegova su usta prljava za izgovaranje imena najnežnije čistote koja se sa anđelom može porediti.

''Lave! Pismo za tebe!'' imaš sreće, opet te spasila. Okrenuo sam se i poleteo ka Iliji uz osmeh. Ščepao sam mu pismo, dok se on gromoglasno smejao.

''Polako čoveče, od nje je, je li?'' upitao je i nageo se da proviri ima li njenog potpisa.

Pomirisao sam kovertu i sklopio oči.

''Ah njeno je!'' raskomadao sam kovertu i bacio je njemu u ruke. Brzo sam ga otvorio i krenuo da čitam.

''Lubavi moja, zašto mi nisi pisao juče?! Grozan si, kako ti nije žao da me ostaviš da jurim poštara ulicom i zapitkujem kao neka baba?!

Jesam li te nasmejala?

Jesam. Tvoj osmeh mi je pred očima. Nemaš pojma koliko si lep. Kad dolaziš?''

Malena pa nisam ni dve nedelje kako treba sklopio. Nasmešio sam se i seo na obližnje deblo drveta koje je stajalo oboreno.

''Molim te pazi se, oblači se toplije ova kiša nije naivna. Kako je tamo? Je l' krevet udobniji nego prošle nedelje? A ti si moja mala maza pa si navikao na meko, poslaću ti novu posteljinu. Moraš da brineš o higijeni Lave, da ne navučeš neku bolest. Našla sam način da ti sve šaljem kad želim. Uvek lako dolazim do tebe zbog poštara Ćire, tako je ljubazan samo mi se smeška...''

Smeška joj se pazi boga ti! On mojoj šargarepici?

''...grad je zatvoren. Ljudi su u velikom strahu. Kod vas je tu sigurno gore, ali ova jeza koju unose ta pisma koja žene dobijaju i u kojima im govore kako su im braća, očevi ili muževi poginuli, moj su najveći strah. Svakog se dana molim da mi poštar donese pismo sa tvojim potpisom bez kraljevskog pečata...''

Ljubav moja. Sigurno ju je strah svega i svačega. Samo čekam otpusnicu. Da odem bar i na tu jednu noć, da je zagrlim i izljubim.

''Lave brzo! Ponovo dolaze!'' presavio sam brzo pismo i ugurao ga u džep uniforme, odmah do srca. Potrčao sam ka njemu i začuo prasak u daljini što me nateralo da se savijem.

Ketrin pov:

Sagela sam se i zglobom ruke pomerila pramenove kose pošto su mi dlanovi bili prljavi od zemlje.
Zasadila sam lepe lavandice od kojih je cela saksija zamirisala, a i sve oko nje. Smestila sam je uz ugao dvorca i ispravila se.

''Mila osećam njihov miris čak do tu...'' prošaputala je Alisa. Nasmejala sam se i klimnula glavom. Zaista lepo mirišu.

Nastaviće se...