Ketrin

16.deo

''Vratili ste se po nju visosti...'' rekla je mama.

''Da. Odrekao sam se prestola i kupio kuću kakvu je Ketrin oduvek htela...'' pogledala sam ga i skupila obrve.

''Odrekli ste se prestola zbog mene?'' upitala sam tiho.

''Jesam'' rekao je kratko i rastao se sa mojim roditeljima. Uhvatio me za ruku i krenuo pešice ka našoj kući.
Uspust smo najnormalnije pričali, večeras je bal na koji su nas njegovi roditelji pozvali. Ali do tad ima vremena za uživanje.

''Eto, nije bilo toliko strašno gospođice Ketrin...'' rekao je tiho. Stegla sam njegovu ruku i oslonila glavu o njegovo rame.

''Uživate li tu na mom ramenu?''

''Hvala Vam za sve...'' zaobiđem odgovor i osmehnem se blago. Naravno da shvati šta sam uradila, ali dobro. Stali smo ispred kuće, a ja sam umalo vrisnula od radosti.

Očarano sam gledala u svaki detalj. Prelepo dvorište, malena kućica ni po čemu drugačija od ostali, samo imala je jednu razliku...

Bila je naša.

Prišao mi je i zagrlio me s leđa. Obavio je ruke oko mog struka i glasno udahnuo moj miris. Pogledala sam ga i nežno otisnula poljubac o njegovu glatku i meku kožu brade. Smestila sam drugu ruku na njegov drugi obraz i opet ga poljubila samo malo bolje. Pogledao me šokirano i zatečeno pa se nasmejao...

''Ovaj.. oprostite samo to nisam očekivao...'' rekao je slatko i spustio glavu do moje. Svojim je obrazom prelazio po mom i mazio se dok sam se ježila sve više i više.

Ugledala sam ljuljašku koja se nalazila između ogromnih stabala. Izvukla sam se iz njegovog naručja i sela na nju. Pogledala sam u njega kao neko dete te mu namamila osmeh.

''Hoćete da Vas ljuljam?'' upitao je tiho uz blistav osmeh. Tek sad uviđam lepotu njegovog osmeha. Tako je divan i poseban.

''Možete li?'' upitam zaigrano i lagano krenem da mašem nogama koje ne dodiruju tlo.

''Mogu'' stao je iza mene i nežno me uhvatio za struk. Povukao me i otisnuo kratak poljubac o moje uho. Zakikotala sam se i pustila ga da me ljuška napred-nazad.

Pogledao je ispred sebe i nastavio da me ljulja.

....

Stigli smo u dvorac. Alisa i ja smo dočekivale goste dok su Lav i Nikolas sve njih obilazili.

''Drago mi je da si se vratila. Znam da ste vas dvoje bili u svađi...'' rekla je tiho.

''Pripremio je lepo iznenađenje za tebe draga...'' rekla je tiho i nestala mi iz vidokruga zajedno sa služavkom koja ju je vodila. Nisam ni stigla da je pitam na šta je tačno mislila. Kad su svi gosti bili tu otišla sam da pronađem Lava. Nigde ga nisam mogla naći sve do jednog trenutka.

''Negovo visočanstvo princ Lav, pozvao Vas je da zajedno sa kraljevskom porodicom prisustvujete venčanju gospođice Ketrin Vejnes i njega. S toga se u njegovo ime duboko zahvaljujemo...'' šokirano sam pogledala u Alisu i Nikolasa. Nikolas mi je pokazao da krenem lagano ka centru dvorane što i učinim.

Lav pov:

Prišao sam joj s leđa i uhvatio je za ruku. Nežno sam je zavrteo ka sebi i kleknuo pred nju. Izvukao sam kutijicu sa prstenom i svoje kraljevske uniforme i otvorio je.

''Ketrin, hoćete li me učiniti najsrećnijim čovek-...''

''Da'' rekla je kratko uz osmeh.

''Da?'' upitam zbunjeno dok ona uz osmeh klima glavom. Nije mi bilo jasno. Prvo onaj poljubac, sad ovo... zaboga koliko te volim.

Zagrlila me i čučnula do mene jer ja od šoka nisam mogao ustati. Noge su me izdavale.

''Pristali ste bez razmišljanja?'' možda ima nade. Ima nade da me pored svega voli. Pored toga što sam je odveo od roditelja i zatvorio u dvorac, pored moje grubosti.

Nastaviće se...