Ketrin

28.deo

*tri meseca kasnije*

''Ljubičice moraš da jedeš, hajde...''

''Mama zaista mi je zlo od svega više. Prestani da trpaš hranu u mene, neće mi skrenuti misi sa svega. Već mesec dana svako jutro u rutinu mi ulazi kupovanje novina i zagledanje smrtovnica....'' rekla sam i ustala od stola.

''... verenik mi se ne javlja već mesec dana. Niko ne zna gde je. Zar misliš da hrana može da umiri osećaj gubitka osobe koju voliš?'' izletela sam iz dvora i zašla u vrt.

Naletela sam na glasnika koji uvek sve zna. Zaustavila sam ga kao i svaki dan otkad je Lav otišao...

''Da li-...'' odmahnuo je glavom i ispravio se.

''Nikakva pisma ne stižu već danima sa ratišta. Vojnici koji su tamo otišli kao da su u zemlju propali. Ni traga ni glasa od njih. Neki kažu da je vojska druge zaraćene strane prodrla kroz neprohodniji put preko planina pa su našima došli s leđa. No, to su prazne priče veličanstvo. Znam da Vam je srce bolno zbog princa...'' zastao je i pogledao u ruže ispred.

''...znate, kad ste došli princ je naredio da za svaku trepavicu oka Vašeg posadimo jednu onu ružu. Celo je to polje podario Vama. I što-šta je ovde nakon Vas niklo. Što-šta se izmenilo....''

''Nisam primetila promene....'' šetali smo uz vrt u kome se nalazi tačno dvadeset različitih vrsta ruža. Posvetio ih je meni. Iz dana u dan saznajem nove stvari o njemu. U nedrima, unutar medaljona u obliku srca, čuvam njegovu sliku. Brojim, čekam i molim boga da ga čuva.

''Kako nije, visosti? Promenio se i sam princ. Bezdušnu zver načinili ste čovečnijom od bilo kog naivnog čoveka. Spojili ste porodicu koja je godinama bila nekako odvojena. Sina vratili ste majci, momka vratili ste iz pakla pravo u raj, a ovo mesto oživelo je za tren. Balovi kojih nije bilo godinama u poslednje vreme pre rata bili su česti, princ se družio sa svima, uživao. Pre ih nije bilo godinama. Niko nije smeo da kroči u dvor. Kapije grada su bile zatvorene...'' rekao je. Toliko toga je vratio... zbog mene?

Koliko ga volim. Sqmo da mi ga vrate i biću najsrećnija.

''Sve se nekak-....''

''Vistosti! Princezo Ketrin!'' okrenula sam se na uplašenu dernjavu i ugledala vojnika. Potrčala sam ka njemu hitro i uplašeno. Kako sam ga videla nešto mi se smrklo pred očima... loše vesti.

''Bože samo da je on dobro''- pomislih.

Vojnik sav krvav i prljav odahnuo je kad me video. Dao mi je krvavo pismo i prošaputao:

''Od kralja za Vas...'' rekao je kratko. Odmah sam raskomadala kovertu i izvukla pismo dok je glasnik ispitivao mučenog vojnika. Odvojila sam se od ostatka sveta i potpuno izolovala misli od drugih.

Odveli su vojnika da se odmori i sve im ispriča o borbi koja se trenutno vodi dok sam ja tražila oslonac o nešto čvrsto.

Nastaviće se...