Ketrin

14.deo

Lav pov:

Hodali smo jedno pored drugo. Bio sam besan. Ali moji roditelji to ne smeju videti ni pod koju cenu.

Išli smo iza njih i držali se ruku pod ruku.

Već sam smislio kako ću je naučiti pameti za ono danas. Zapamtiće me dobro i nikada joj više neće pasti na pamet.

Čim smo se odvojili od mojih roditelja koji su se vratili u dvorac htela je da ode, ali ne može. Ne dam.

''Ostajete tu Ketrin...'' rekao sam tonom koji je trebao da joj nagovesti da se neću raspravljati sa njom. Stala je na korak od mene i spustila pogled ka zemlji.

Prišao sam joj i pribio je uz drvo. Podigla ne nesigurno pogled pa sam joj rukom blago stegao vilicu, ali opet dovoljno jako da fiksiram njen pogled na sebi.

''Kako Vama nije jasno sve ovo što Vam pokazujem?!'' šaputao sam. Sklopila je oči i izustila samo jednu stvar..

''Mrzim ovo mesto'' pustio sam joj vilicu i nasmejao se pun ironoje. Odmakao sam se od nje i rekao:

''Idite! Sklonite mi se s očiju! Svugde će Vama biti bolje osim pored mene!'' ljuto sam govorio dok ona samo čeka tren da pobegne odavde.

Kad sam se dovoljno odmakao- pobegla je.

Ketrin pov:

Uletela sam u svoju sobu i uzela svoju ogrlicu. Bez nje nikuda neću otići. Konačno sam slobodna. Ovo grozno mesto je užasno i želim svoj topli dom.

...

Stala sam pred vrata svoje kuće i pokucala na njih. Otvorila ih je Erži uz osmeh. Čim je videla mene pozvala je moju majku i pustila me u kuću.

''Da?'' uletela je u dnevni boravak i zaprepastila se kad me videla.

''Ketrin, draga..  gde je princ Lav?''

''Nema ga. Nema ga više hvala bogu. Ništa od venčanja mama. Ja njega ne volim...'' rekla sam ushićeno i radosno. Smrklo joj se pred ičima pa se umalo sručila na pod. Uhvatila sam je i smestila je na sofu.

''Majko, jesi li dobro?''

''Otac će biti veoma ljut. Dođavola zašto si pobegla od princa! Sad moraš da se udaš za nekog običnog i siromašnog čoveka. A ja sam jedva oca nagovorila da te pusti na bal one noći! Sve da bi ti živela kao dama, a ne kao ja i tvoj otac! Da radiš po čitav dan i jedva zaradiš za hleb!'' gledala sam u nju i drhtala. Nisam imala pojma da živimo ovako loše. Da sam znala ja...

''Odlazi u svoju sobu!'' otrčala sam isti tren. Bacila sam se na svoj krevet i briznula u plač. Plakala sam tiho da niko ne bi čuo.

Lav pov:

''Izvolite visosti...''

''Želim da pratiš Ketrin. Želim da znam kako diše. Pazi je dobro Rivjere, ophodi se prema njoj kao prema pahuljici....''

''Zašto je toliko čuvate? Kao da Vam je iz oka ispala...'' zagledao sam se u njega i slegao ramenima.

''Ne znam...'' rekao sam ipustio ga da dalje obavlja svoje dužnosti.

Seo sam do majke i uzeo svoj čaj.

''Kakva to zbrka tamo izbija? Gde je Keti?'' zagrizao sam usnu i par je puta provukao kroz zube.

''Otišla je na par dana kod roditelja. Mama joj je bolešljiva...'' klimnula je glavom, a ja sam samo sklopio oči.

Nastaviće se...

Blizu smo krajaaaaa!