Ketrin

26.deo

*par dana kasnije*

Lav pov:

Odmah po dolasku u taj grad pretvoren u ratno sklonište za vojnike video sam strah i teskobu na licu svakog momka. Neki su čak i bili nasmejani, šta bi drugo mogli raditi? Ovo je pusto mesto koje nikada ne zaživi.

Sastavljam već nedelju dana ovde. Idemo korak napred korak nazad. Gubimo vojsku, nije nas ostalo još mnogo i ne znam koliko ćemo uspeti da pružimo otpor.

''Dobar dan'' pozdravim vojnike koji odmah skoče uspravno.

''Opustite se, nisam ovde po dužnosti...'' rekao sam i izvukao jednu stolicu. Odahnuli su i nasmejali se. Okrenuo sam je i seo na nju.

''Kako si?'' upitao me jedan sa kojim sam ovde u najboljim odnosima. Ime mu je Ilija.

''Retko ko to pita. Pa sam odovor i zaboravio...'' rekao sam i uzeo vodu sa stola. Sipao sam je u čašu koju sam dobro isprao pa tek onda u nju sipao vodu za sebe.

''Šta je bilo? Kraljevski snob navikao na čiste čaše? Pa toga nema, a nestaje i vode koju ti trošiš na lickanje čaša...'' rekao je jedan crnokosi. Prećutim mu iako bih sad najradije ustao i sravnio ga sa zemljom za to ''kraljevski snob'' nisam imao nikakve povlastice otkako sam ovde. To što sam im nadređenji i što sam na višoj poziciji nije zbog moje volje.

Ovde smo svi isti. Za isto se borimo.

''Šta sad koji kurac ćutiš?!'' samo sam ga hladno i ležerno pogledao. Ispio sam svoju vodu i ustao sa stolice.

''Gde ćeš?'' Ilija me zaustavi, ali mu istrgnem ruku. I klimnem glavom.

''Idem na vazduh...'' rekao sam. Krenuo sam ka vratima ove sitne barake, ali me glas onog maloumnika opet zaustavio.

''Ma vidi ti ovo. Šta to princ nosi u kaputu...'' okrenuo sam se i ugledao sliku moje Ketrin u njegovim rukama. Pokazao ju je drugima i podigao obrve.

''Boga mi lepa. Sad znam gde ću otići kad me puste sutra...'' stegao sam šake u pesnice i krupnim koracima mu prišao. Uneo sam mu se u facu i rekao:

''Vrati mi sliku...'' zarežao sam besno, a on je nastavio da provocira.

''Verovatno ću svratiti na kafu deluje ljubazno, misliš da nudi slatkiše dobrim dečacima?''

''Vrati mi jebenu sliku!'' krenuo sam da je uzmem, ali se on izmakao i krenuo da se cereka. Kako ću mu nabiti pesnicu u ovu odurnu facu!

''Nadam se da je bezobrazna devojčica jer ću joj tako dobro nabiti-...'' izvukao sam nož iz svoje uniforme i gađao ga njime tako da se nož zabije u njegovo stopalo. Pao je i proderao se od bola. Uzeo sam mu sliku i šutnuo ga pravo u lice pa je nos koji krvari prekrio rukom dok je drugom stiskao nogu.

Sklopio je oči i opet se proderao.

''Svako, ko samo uzme u usta ime moje Ketrin, proći će ovako, a možda i gore u zavisnosti od mog raspoloženja, ti si švrćo imao sreće, nešto sam veseo, ista ta devojčica kojoj bi ti nabio to što nemaš, danas mi je pisala i popravila mi dan. Sledeći će proći mnogo gore! Je l' vam to jasno?!'' proderao sam se na sve njih koji su bili šokirani. Nisam ih ovako do sad kažnjavao niti se derao, ali bagra je to, sa nekima prosto mora i ovako.

''I još nešto da ti kažem...'' rekao sam tiše i čučnuo do njega.

''Odeš li i naudiš li mojoj devojčici, ovim...'' zastanem i grubo udarim u dršku noža zbog čega zakuka. Stisnem vilicu besno i skupim obrve.

''...ću ti nožem grkljan prerezati ja lično...'' rekao sam i uhvatio ga grubo za vilicu.

''Idi kod lekara da to previje, a onda ćeš gurati kolica sa ugljem, budu li se žalili na tebe...'' pomerim svoj kaput i pokažem revolver koji stoji uz mene.

''...sledeći zrak sunca dočekaćeš u paklu, a ja ću se pobrinuti da, ako budeš dobar dečkić, ovde imaš savršeni kutak pakla na zemlji...'' pustio je suzu, a ja sam se nasmejao...

''...ej pa samo za tebe švrćo nemoj da plakiš'' tepao sam mu podrugljivo i besno,  grubo sam ga povukao za nos koji je krvario. Stresao sam njegovu prljavu krv i na njegove oči prolio vodu po ruci, istu onu vodu koja njemu nestaje, a ima je na pretek. Ne kažem, treba štedeti, ali on je provocirao samo da bi dobio ovo. Kreten.

Nastaviće se..