Veliki preokret

6. deo

To je bio Ivanin tata, Goran. Iskreno, pomislila sam da će biti Lazar ili neko iz škole. Hvala Bogu pa sam pogrešno mislila.

"Gde ste devojke?" Bio je to prijatan čovek, sa kratkom crnom kosom. Uvek je voleo da bude sve na mestu.

Ušao je u kuću.

"E tata, Iva će večeras spavati kod nas." Ona je to rekla kao da ga pita, jer je bila nesigurna da li će dozvoliti, bar se meni tako činilo.

"Dobro, nego idem ja do prodavnice

da kupim nešto za kola, treba li vama

nešto?" Izgleda da se ne protivi, pa ne znam i zašto bi, baš puno puta smo spavale jedna kod druge i uvek je bilo stvarno super.

"Ako možeš kupi samo one dve male

kafe, 3u1." Inače to uvek pijemo.

"Treba li tebi nešto?" Okrenuo se prema meni.

"Ništa više, hvala" Naravno da neću ništa tražiti.

"Pa to je za nas dve" Dodala je Ivana.

"A, pa dobro, idem ja sad" Rekao je i izašao."

"Okej"

Otišle smo u sobu, sagledale neki film o vampirima, ne znam zašto je Ivani bilo strašno, ja te stvari obožavam.

"Evo vam ovo" Ulazeći rekao je Goran.

"Hvala, tata"

"Hvala"

"Hajmo u kuhinju, moramo spremiti ovo." Išla sam iza plavokose devojke koja je znala sve moje tajne, a i ja njene, valjda. Stvarno mislim da se nikad nećemo rastaviti. Obožavam je. Počele smo da kuvamo kafu i onda je

zazvonio moj telefon. Davno poznati broj, Lazarev broj.

"Nemoj da se javljaš!" Ivana je obrusila kao iz topa. Pa nisam luda da se javim, jedno izvini nije dovoljno, a i možda želi da doda još nešto na ono od danas.

"Pa naravno da neću."

"Sigurno hoće da se izvini, jesi li mu

prekinula?" Ponekad mi se Ivana čini kao majka, ali stvarno. Dobro, luda sam.

"Jesam, jesam. Ili možda hoće jos da se svadja, mada je logičnije ovo prvo."

"Evo opet zvoni aj javi se" Daj Ivana, sta ti želis da se javim ili ne? Svejedno se neću javiti.

"Ma neću, pusti ga, neka zvoni." Peti propušten poziv. Divno, do kad ovako?

"A kada bi se izvinio, šta bi uradila?" Kako glupo pitanje. Sigurno mu ne bih otrčala i rekla da mu sve opraštam jer je on toliko zlatan.

"Ništa, jednostavno ne zaslužuje da mu oprostim, pa da li bi mu ti oprostila da si na mom mestu?" Stvarno me zanima odgovor. Zamislila se, pa je odgovorila.

"Naravno da ne, stvarno je preterao." Uh, dobro je, bar si na mojoj strani.

"Pa eto vidiš"

"A joj, pokipiće ovo, joj, baci

krpu, brže brže bacaj" Počela je da vrišti, na početku nisam ni skontala šta se dešava, a ona toliko vrišti zbog kafe. Počela sam da se smejem i dala joj krpu.

"Hvataj" I dalje sam se smejala, a ona je tako duboko disala, koliko se uspaničila samo.

"Uh za malo, što se smeješ?" Pravila se ljuta, ajde znam da se praviš, ja sam pucala od smeha.

"Da... ss...i ss..e samo... vide..la" Jedva sam pričala koliko mi je bilo smešno, počela je i ona da se smeje, koliko smo mi ustvari lude.

"A mrš, drži ovo" pružila mi je šolju kafe dok se smejala.