Veliki preokret

14. deo

Krenuo je da se približava, pošao je da me poljubi... tada se čulo lupanje od prozor, a tako sam želela taj poljubac, ko god da je, zar je morao baš sad da lupa? Uroš se baš uznemirio, njegove oči... bile su... bile su crvene. Jako crvene. Ovo još nisam videla, bar ne uživo, ali bilo je premoćno. A zašto je ovakav? Šta nije uredu?
"Uroše? Jesi li dobro? Verovatno je neka ptica." Bila sam sigurna da je ptica. Ali on je i dalje samo ćutao i gledao u prozor. Posle nekoliko minuta progovorio je.
"Sačekaj me tu." Krenuo je ka prozoru. Prišao je i otvorio ga.
"Dženifer! ... Dženifer, izlazi, znam da si tu! Osećam te, pojavi se gde god da si!" Počeo je da viče, ako ga moji čuju gotova sam. Pa ko je ta Dženifer? Ko god da je, bolje joj je da se ne pojavljuje, jer je ovaj bukvano postao besan. Htela sam da ga pitam ko je ona i zašto je ljut, ali sam to pitanje ostavila za kasnije. Zalupio je jednom stranom prozora, a druga je ostala otvorena.
"Hej, lakše malo, ne planiram da ostanem bez prozora." Pa stvarno, nije prozor kriv što je njemu neka Dženifer nešto uradila i što sad on halucinira da je ona ovde.
"Izvini, ali ona... ona je sigurno ovde. Znam to." Šta on zna? A daj, zašto se ovo desilo? Mogli smo lepo sad sedeti na krovu i razmišljali bi smo o skroz nebitnim stvarima, pa on mene zagrli a ja sva srećna gledam zvezde, ali naravno nisam ja te sreće.
"Hej, macani! Čujem, tražio si me. Jesam li ti nedostajala?" Uroš se odmah okrenuo ka njoj. Imao je i šta da vidi. Talasasto duga plava kosa, predivno lice... bila je obučena u uske crne farmerke, plavu majicu, koja je imala i preveliki dekolte, bar je po meni to bilo previše, očigledno je želela nešto da pokaže, i visoke crne štikle. Pa... imala je dobru liniju, mislim baš je bila dobro građena, a odeća joj je ocrtavala svaki detalj ženstvenosti. Čekaj bre... kako se to ona njemu obraća? I ko joj je dozvolio da uđe u moju sobu?
"Slušaj ti, ko god da si, neću dozvoliti da se tako ponašaš, bar ne u mojoj sobi! Mislim da bi trebala lepo da odšetaš odavde." On je još uvek moj dečko i stvarno nije okej da se tako ponaša. Tako se gorko nasmejala da bih joj prišla i sama je izbacila kroz prozor.
"A ti si mu? Devojka? Pa nisam to očekivala od tebe, Deni. Običan čovek? Au... vrlo nisko." Deni? Šta je to? Neki nadimak? Uroš-Deni, nigde veze. Aha, znači i ona je vampir ili možda nešto drugo, svejedno je kučka. Ona me vređa, ako to mogu nazvati uvredom, a Uroš samo ćuti?
"Šta radiš ovde?" Hladno je pitao. Mislim da mu više oči nisu crvene, koliko sam ja mogla da vidim, jer se samo na kratko okrenuo prema meni, uglavnom je bio okrenut ka njoj.
"Čudno je što pitaš, mislim da si me malopre zvao. Sigurna sam da mi se nije učinilo." Pa zar je nije zvao zato što je mislio da je tu? Mislim da ona pogrešno shvata stvari. Definitivno.
"Ne pravi se luda, znaš šta te pitam." Pa koliko se čini glupa, mislim da ne zna. Nasmejala se i naslonila na prozor. Uroš se još uvek nije ni pomerio, ali bar više ne ćuti.
"Mislila sam da sam ti nedostajala, ali očigledno nisam dobrodošla." Podigla je obrve i na kratko me pogledala, a zatim je ponovo vratila pogled na Uroša.
"Ti? Da mi nedostaješ? Misliš da je sve ovo smešno? Ostavila si me na cedilu. Bilo ti je svejedno da li ću biti ubijen ili ne. Samo si otišla. Misliš da ću te posle svega prihvatiti i da će sve biti kao pre? Hah, ne. Varaš se. Kod mene nisi dobrodošla, ali ne brini. Možda te Džeremi prihvati. Potrudi se da ga nađeš." Odakle sva ta strana imena? Šta se ovde, kog đavola, dešava? Znači Uroš je negde bio između života i smrti, bar sam ja tako skontala.
"Znaš šta? Poslušaću tvoj savet, ti ne zaslužuješ da budeš ni sa mnom ni sa Džeremijem. Ali kada ti život među ljudima dosadi, mene nemoj tražiti. Nećeš biti dobrodošao." Znači, sve je rekla, namignula mi i iskočila kroz prozor. Ostali smo u tišini. Prišla sam krevetu i naglo sela. On se naslonio od zid i gledao samo u jednu tačku. Posle nekoliko trenutaka tišine, prišao je i lagano seo pored mene.
"Mislim da bih trebao da ti ispričam celu priču. Ipak trebalo bi da znaš." Znači još tajni. Ovo se nikad neće završiti, uvek ima nešto važno što ja ne znam. Ovu subotu ću pamtiti do kraja zivota. Previše je za danas.
"Sada mi samo treba jedan dug odmor. Mislim da to treba ostaviti za sutra. Još nešto čudno da saznam... definitivno ne želim sad." Uh, sutra je dug dan.
"Okej, onda te ostavljam samu. Zovi me sutra, ako želiš."
"Okej." Rekla sam i izašao je. Već je previše kasno, a mene boli glava od svega. Samo sam se presvukla i legla.