Zaljubljena bitanga

1.deo

''Hej tatice...'' izgovorila sam i upala u njegovu sobu. Uživao je na terasi sam sa svojim mislima, poletela sam ka njemu kad je zatvorio knjigu i prošaputao tiho: ''Hej ljubavi tatina...'' zagrlim ga nežno te me smesti u krila kao kad sam bila mala.

''Kako je bilo u školi?''

''Sjajno. Tako mnogo dobrih tvari ima na tom fakultetu. Jednostavno počinjem da ga obožavam...'' rekla sam iskreno i premestila se na stolicu do njegove.

''Mama je bila u pravu. Bićeš ti sjajan advokat...'' rekao je kroz smeh. U tom je i mama ušla u sobu sa Matiom.

''Strahinja! On je opet napravio problem, ponovo se potukao i direktorka nas je zvala! Opet!'' mama ljuto povuče brata ka ocu dok Matija samo koluta očima. Sedne do mene i promumla: ''Ćao seko...''

''Zar si se opet tukao?''

''Morao sam...''

''Što si morao?!'' mama ga opet preko pogleda i ljutito upita.

''Zato! I dokle ćeš više da mi govoriš tako?! Nisam beba majka!'' čim povisi ton na mamu tata ga opomene lažnim nakašljavanjem.

''Je l' to opet bilo zbog one devojke?'' upita ga uz blag osmeh pun razumevanja.

''Nisam mogao da gledam kako je taj kreten muči, tata zamalo ju je bacio nasred hodnika punog učenika, na pod...'' tata odmahne glavom i samo cokne jezikom.

''A ti imaš sestru pa budi pametan. Znaš kako su nežne ove naše dame...'' rekao je i povukao mamu da sedne do njega.

''Sine, zar ne vidiš da ni toj devojci nije baš najčistije u glavi. Pa... taj dečko je bije, vara, a možda i siluje. A oni su još uvek zajedno. Da je pametna raskinula bi, ko se još vuče sa takvim bitangama i propalicama, a da je pametan?'' upitala je malo blaže i uhvatila njegovu ruku koja je bila modra.

''Ali... mama ja sam jedini kome veruje. Toliko smo dugo prijatelji da sam počeo da osećam nešto...'' oboje se usprave i pogledaju ga na isti način, onim pogledom koji govori ''Pričaj''.

''Kako se osećaš?'' upita mama.

''Ne, ne, počnimo prvo od toga kako se to ispoljava...''

''I mene zanima kakva je to ljubavna priča ovde na samom početku?'' rekla sam i zagrlila ga.

''Pa... osećam neku težinu na srcu svaki put kad vidim da je maltretira ili da je ona pored njega nasmejana. Načešće budu različite tegobe. Jedna me izjeda i polupao bih sve, a druga me boli. A ispoljava se tako što se izbrbljam pred njom što nikada ne radim, srce mi tako brzo lupa kad prođe pored mene sa istim onim mirisom vanile u kosi, ruke mi drhte kad me zagrli... njen izgled, njene oči i usne... volim ih...''

''Aw...'' i ja i mama se oglasimo u isti tren zbog čega se tata nasmeje i pročisti grlo.

''Devojke, ostavite nas nasamo, vreme je za prvi razgovor o ljubavi...'' rekao je i pogledao u nas. Odmah smo ustale i krenule, pogledala sam u Matiju i šapnula:

''Biće neprijatno...''

''I sine... vodi računa ako se nešto više desi među vama. Pazi. Mlad si nije vreme za decu, a ni za neke bolesti...'' rekla je mama i povukla me za sobom dok sam se ja tiho smejala.

''Sad ti mlada damo. Kako je bilo u školi?'' upita me tiho dok ja sležem ramenima i lagano silazim korak po korak niz stepenice.

''Volim taj fakultet. Svaki dan je divan...''

''Drago mi je da to čujem. Pravni fakultet je zaista težak, ali mi verujemo u tebe mila...''

''Hvala mama...''

''Ima li kakvih momaka kod tebe?'' upitala je tiho i sela na moj krevet. Prisetila sam se tajanstvenog momka kog sam upoznala pre par dana na plaži.

''Nema...'' rekla sam tiho, ali je ona moj zamišljen pogled protumačila dobro i pogledala me sumnjičavo.

''Hajde ispljuni! Želim da znam...'' rekla je radoznalo i legla na krevet.

''Pa... upoznala sam nekoga, ali to ne znači da mi se dopada. Samo kažem. Jako je lep i izgleda tajanstveno i misteriozno, ima lepe crne oči-...''

''Pa kako se zove?''

''Nije mi rekao...'' rekla sam i pognula glavu tužno.

''Oh pa to je neki nepristojan momak?''

''Ne. Mislim... ne znam. Ali videla sam ga na plaži, dole na onoj peščanoj plaži ispod tatine firme. Odlazila sam tamo svaki dan ne bih li ga ponovo videla, ali on nijednom do sada nije bio tu...'' rekla sam tužno.

Nastaviće se...