Zaljubljena bitanga

4.deo

《Helena pov》

Nisam želela da me vozi kući, tata bi pitao i ljutio se, ne želim da nam pravim probleme.
Ćutao je sve vreme.

''Je l' ti hladno?'' upita tiho dok lagano uključuje grejanje.

''Malčice...''

''Pa kad se nisi obukla. Uvuci se lepo u taj duks i slobodno izuj patike pa popenji noge na sedište...'' učinim to i savijem noge u kolenima pribijajući ih uz grudi. Dođavola ova suknjica je tako kratka. Nikada je neću više obući!

''Opusti se. Ne gledam u tebe...'' rekao je.

''Am... navuci...navuci ovaj deo suknjice..'' izgovori skrećući pogled dok rukom pokazuje taj deo. Odmah navučem suknjicu sklapajući oči postiđeno.

''Strah te?'' upita odjednom dok ja nemo negiram odmicanjem glave.

''Zašto onda drhtiš? Je l' ti hladno?''

''Malo..'' namršteno skupi ruke i na tren skloni obe ruke sa volana zbog čega ga ja izkolačenih očiju uhvatim rukom bližom njemu.

''Šta ti je?''

''Ništa. Pustio si volan...'' rekla sam tiho dok on lagano spušta svoju jaknu koju je nosio u moja krila i rukom lagano hvata volan preko moje, nežno. U mom se telu nakupe neki nemirni leptirići te lagano izvučem ruku gledajući ispred sebe uz zamagljen pogled koji je prouzrokovao adrenalin. Vrati i drugu ruku na volan govoreći tiho:

''Ne veruješ mi...''

''Pa... malo je logično znam te svega pola sata...'' rekla sam i prekrila noge jaknom.

''U pravu si. Dobra curica nikada ne sme verovati strancu...''

''Am... zašto me nisi pustio da sama dođem kući?''

''Iskreno... ni sam ne znam. Samo sam hteo da se izvinim za onaj nadrkan odlazak od pre par dana...'' klimnula sam glavaom i pogledala u stranu kroz prozor. Rukama sam lagano prelazila preko nogu grejajući ih.

''Tu možeš da se parkiraš...'' pokažem prstom na manje proširenje ispred visoke kamene kapije.

''Izvoli...'' izgovori kad zatstavi, auto. Obujem se i vratim se na naslon sedišta. Okrenula sam se ka njemu i sklonila kosu sa lica.

''Hvala ti...''

''Nema na čemu princezo..'' zbunjeno skupim obrve uz osmeh, a on šarmantno razvije svoj.

''Pa sa tobom može jedino kad se prema tebi ponašaju kao prema princezi. Pa red je da te tako oslovljavam...''

''Ha ha, jako smešno, bitango..'' sklonila sam lako njegove dukserice i vratila mu ih na zadnje sedište, a onda uz blag osmeh lagano izašla iz auta.

''Još jednom hvala na vožnji...'' izgovorim pre nego što zatvorim vrata. Nasmeši se i klimne glavom. Krenem ka kapiji uz blag osmeh dok njegov auto u daljini nestaje.

''Helena? Otkud ti? Zašto si sama?'' ugledam Matiju i dva momka kako odmah otvaraju kapiju.

''Prijatelj me dovezao...'' rekla sam tiho i zagrlila ga.

''Ćao bato, kako si? Kako tvoja curica?''

''Nemoj da kažeš mami i tati, ali... poljubila me..''

''Ona tebe prva ili?''

''Da. Ljubili smo se tako lepo i magično, rekla mi je da se dobro ljubim, a zamisli... meni je to bio prvi poljubac...'' bio je zaista srećan, a i ja sam bila srećna zbog njega.

''I kakva su iskustva?''

''Najbolja ikada. Osećam se tako moćno, mogao bih da joj zvezde skinem ako bi ih tražila...''

''Oh bato, ti si se baš zaljubio...'' rekla sam kroz smeh i uletela u kuću nakon njega.

''Pssst...'' izgovori tiho i prekrije prstom usne. Pogledom pokaže ka dnevnom odakle samo svetlo televizora sija. Mama i tata su gledali svoj omiljeni ljubavni film, mada, više su se cmakali nego što su gledali film. Poterala sam Matiju na sprat i kroz tih kikot rekla:

''Eto nama po stare dane brata i sestre...''

''A molio sam ih da mi daju brata kad je za to bilo vreme. Sad su našli...'' rekao je kroz osmeh i prevrnuo očima. Sedeli smo u mojoj sobi i prepričavali njegovo iskustvo sa curicom i moje sa bezimenim, do kasno u noć je bio kod mene, a onda je tu i zaspao. Pokrila sam ga ćebetom i uvukla se do njega...

Nastaviće se...