Zaljubljena bitanga

6.deo

《Helena pov》

''Hej deko...'' veselo sam ga zagrlila i pustila ga da me koliko toliko zavrti.

''Oho, curice moja, otežala si...''

''Darko, zaista se ne menjate godinama...'' rekla je mama i prišla da se pozdravi sa dekom koji će ostati sa nama par dana.

''Deco, nisam vas dugo video. Gde je Mata, nedostajao mi je.. dedin junak...''

''Mata je trenutno u oblacima. Ništa ne uči, samo juri devojke...'' rekla je mama dok se deda smejao i tapkao je po ramenu.

''Pa ne mogu oba deteta biti intelektulaci sa sto diplomica i četiri jezika u malom prstu, je l' da ljubi te deda?'' upitao je gledajući u mene. Klimnula sam glavom i pokazala mu da se smesti u dnevni.

''Nego, dete moje, ima li kod tebe nekih momaka?''

''Nema. Posvetila sam se školi skroz...''

''Ista si otac, i on je školu prvo završavao, a onda k'o iz vedra neba dovede tvoju majku, ludo zaljubljen u nju...'' mama se stidljivo nasmejala i oslonila se o tatu koji je odložio dekine kofere u sobu za goste.

''Da. Bilo je tako. Samo je ušla u moj život...''

''Lepa priča. Samo znate šta? Čula sam je hiljadu puta, mama idem sa Zoe do grada da prošetamo, slobodne smo danas, mogu li?''

''Naravno. Samo čuvaj..''

''Okej. Ne brini...''

''Ne brinem. Ti si moje pametno dete...'' rekao je tata.

''Pametnija od brata..'' našalim se i krenem ka vratima.

''Nemoj tako da mi ga diraš! Pametan je i on...'' izgovori mama. Ništa njoj bez njenog sina. Starije dete ko šiša.

''Nećeš ih pitati za novac?'' deda upita zbunjeno dok ja misteriozno odmahujem glavom.

''Ne troši ta pare lako...'' rekao je tata kroz gromoglasan smeh kom su se pridružili svi ostali.

''Jeste, zato nikad nisam švorc...'' izletim već spremna iz kuće i krenem ka Saši, svom pratiocu ili kako ja to volim da zovem, mom babysitter-u.

''Hej malena, kuda me vodiš sanas?'' izgovori dok mi lagano otvara vrata.

''Idemo kod Zoe...''

''A nee.. Isuse prošli put je htela obrve da mi čupa! Ona nije normalna, prestani da se družiš sa njom!'' rekao je i tužno seo u kola.
Smejala sam mu se i odmahivala glavom svaki čas dok je on čini mi se, uživao gledajući u moj osmeh.

''Što si opet sela napred, znaš da će Strahinja biti ljut jer sam ti to dao...''

''Pusti tatu, bez veze brine...'' rekla sam tiho i poljubila ga u obraz.

''Moraćeš još jednom, ako misliš da ostaneš tu malena...'' nasmejem se i poljubim ga opet pa se vratim na svoje mesto i krenem da preturam po toebici. Manje torbice, a više stvari, kako li sam samo strpala sve tu.

Aha, evo te!-  pomislim i izvučem sjaj za usne iz torbice. Isprayim deblju liniju usne, prvo donje pa gornje i vratim ga u tašnicu.

''Jesam lepa?'' upitam ga uz osmeh i na kratko ga pogledam dok ne dobijem njegovu pažnju.

''Uvek lepotice...'' rekao je tiho i sklonio mi loknice sa ramena.

''Hvala'' rekla sam tiho i vezala pojas, ne obraćajući pažnju na to da je upravo pustio moju omiljenu pesmu, tiho sam pevušila reči sve dok nije došao najbolji deo, onda sam pojačala i zapevala sa Sašom u glas.

''Svaki put se iznenadim koliko lepo pevaš...'' izgovorio je tiho, a ja sam se stidljivo nasmešila.

''Hvala...''

Nastaviće se...