Zaljubljena bitanga

13.deo

《Helena pov》

Ustala sam sva natečena i umorna. Sišla sam niz stepenice kao neki zombi i ugledala Matu u istom stanju.

''Hej maleni, šta je bilo?'' upitala sam ga i stala iza njega češkajući mu gustu smeđu kosu dok je pravio sebi toplu čokoladu.

''Oh... slavljenica je budna...'' prošaputao je i poljubio me u čelo. Oslonio je glavu o moju i nasmešio mi se.

''Izvoli Helena, plan mi je bio da ti je donesem u sobu, ali može i ovako...'' predao mi je toplu čokoladu, a onda i jedan paket.

''Aw, zašto si trošio novac na gluposti Matija?'' upitala sam i otvorila poklon. U njemu je bila mala čestitkica i posveta, ali nije bila napisana njegovim rukopisom.

''Mato.. ko je pisao ovo?''

''Am.. tvoja bitanga...''

''Kako ga znaš?''

''On je prijatelj jednog mog druga, znao sam ga mnogo pre tebe...'' nasmejala sam se i otvorila posveticu na kojoj je pisalo ''Za princezu''

''Na šta sam ja spao, da pišem rođendanske posvetice tatinim princezicama. Kuda ide moj pogrešan put zaboga? Možda neću doći, ali bar mogu da ti čestitam. Srećan 21. rođendan princezo...''

''Hvala ti Mato, volim te...'' rekla sam i zagrlila ga jako.

''Hej ljubavi budna si...'' trgnem se kad čujem mamin glas i okrenem se ka njoj krijući čestitku iza leđa.

''Šta kriješ?'' upitala je uz kiseo osmeh.

''Ništa'' izgovorila sam kratko i strpala je u kutiju. Prošla sam pored nje i otrčala u sobu. Sakrila sam kutiju u garderober i uzela telefon. Zakljućala sam vrata sobe i sela na krevet.

Uzela sam telefon i krenula da se prispitujem da li da ga pozovem ili ne. Odgurnula sam telefon i bacila se među jastuke.

''Helena otvori vrata!'' začujem dekin glas i lagano skoknem do vrata da mu ih otvorim.

''Lutko moja lepa, srećan ti rođendan...''

''Hvala deko...'' rekla sam tiho i zagrlila ga.

''Nemam poklon trenutno, ali ćeš ga dobiti večeras...'' odmahnula sam glavom i na tren se odvojila od njega.

''Ti znaš da meni to nikada nije bilo važno...'' rekla sam.

《Darko pov》

''Stefane, kontaktiraj Tonia i pozovi mi onog malo Alekseja. Želim da bude večeras tu, da ga upoznam sa mojom Helenom, kad je već čuvamo od onog momka da već bude gromada pored nje, on je fin i lep momak... možda joj se više dopadne od onog problematičnog momka...'' rekao sam uz osmeh i seo za porodični sto.

''Srećan rođendan m-...'' Strahinja je pošao da je pomiluje po obrazu, ali je ona pomerila svoju stolicu od njega.

''...mila...'' izgovori tiho i  vrati pogled na tanjir.

''Znaš da nije okej da se sad ljutiš?'' upitala je Kristina.

''Meni je okej...'' Matija se javi, a Helena ga podrži nazdravljanjem sokom od pomorandže. Pravi su tim nekad potpuno nesalomiv.

''Znate šta, hajde da danas ne govorimo o tome. Pa dete nam napunilo 21. godinu''

''U pravu si...'' rekla je Kristina i nazdravila sa ostalima. Helena je ručak napustila i javila se samo Matiji i meni. Ono dvoje nije želela ni da pogleda.

''Gde ideš?'' Strahinja odmah brecne pitanjem.

''Idem do Zoe, je l' to problem? Ne smem ni nju više da viđam hm?''

''Helena nemoj tak-...''

''Ostaću tamo sve do žurke pomoći će mi da pripremim sve...'' rekla je i samo otišla. Nakon glaskog treska vrata svi su izdahnuli.

''Pa porodice i ja vas ostavljam. Prijatno vam bilo..'' rekao je Matija i otišao u svoju sobu.

''Bože dragi ne lupajte tim vratima!'' Kristina isfrustrirano izgovori kada i Matija zalupi vrata svoje sobe tako da se cela kuća zaori.

''Ne brini. Sve će biti okej. Rekao sam Heleni sve što sam morao. Nije podnela baš najbolje, ali dobro...'' rekao joj je i zagrlio je.

Nastaviće se....