Zaljubljena bitanga

21.deo

《Helena pov》

Sedela sam na krevetu čitala knjigu ''Put u središte zemlje'' bila je zanimljiva skoro koliko i to što sam napokon dobila svoj telefon nazad, ne mogu da verujem da mi ga oduzimaju iako imam dvadeset jednu godinu, ponašaju se kao da imam šesnaest.

Začula sam zvono telefona i lagano ga podigla sa poda. Skinula sam ga sa punjenja i pogledala ko me zove. Kad ugledam ime na ekranu srce mi poskoči, a suze ispune oči. Odmah sam se javila i prva rekla:

''Jesi li lud?! Umrla sam od straha za tobom, budalo jedna! Gde si tako dugo? Fališ mi...'' samo se tiho nasmejao, a i ja još tiše nastavila.

''Samo su mi crne misli danima u glavi, kako si mogao samo tako da me ostaviš i odeš ko zna gde? Gde si?''

''Oprosti mi...princezo moja. Imam jako malo vremena, ne smem da ti kažem gde sam. Hajde upali svoju kameru da te vidim, nedostaješ mi...'' upalila sam kameru očekivajući da će i on svoju, ali je na mom ekranu bilo crnilo.

''Kako si lepa... kako želim da te zagrlim zaboga ovo je jako teško i bolno...'' govorio je kao da me uverava u to da mu falim. Glas mu je pucao i to sam čula iako se trudio da govori tiho kao i ja.

''Zašto ja ne mogu da vidim tebe? Molim te reci mi šta se dešava, je li sve okej sa tobom? Ko želi da te ubije? Niko ništa neće da mi kaže!''

''Polako lepotice... sve je okej. Na sigurnom sam i sve je pod kontrolom, samo moramo da budemo disciplinovani, takva su pravila tu, javljaću ti se kad god dobijem telefon...''

''Okej... napala sam te odmah izvini. Nisam ni pitala kako si...''

''Kako mogu da budem? Ne daju mi da te vidim, a to je sve što sad želim. Diplomirao sam princezo, konačno sam svoj čovek i sve ide laganim tokom u normalu...''

''Sjajno, drago mi je zbog tebe. Konačno si ono što želiš da budeš i to je magično...''

''U pravu si. Nemaš pojma koliko je magično biti tvoj jer to želim da budem...''

''Bitango jedna, uvek znaš kako da me rastužiš i rasplačeš...''

''Hej! Pa ne želim to, nemoj da plačeš molim te...''

''Kasno...'' izgovorila sam kroz suze i nasmejala se. Obrisala sam ih i ugasila kameru, a onda legla u krevet i zagrlila jastuk čvrsto.

''Princezice?''

''Tu sam...'' izgovorim i jako stegnem jastuk kad suze same krenu niz lice. Zaustavljala sam ih, ali je tako bolelo.

''Helena... molim te nemoj ovo da mi radiš? Kako da odem u krevet i mirno zaspim sa činjenicom da ćeš plakati i kad prekinem poziv! Helena molim te upali kameru da te vidim...''

''Neću...'' rekla sam tiho da ne čuje sav bol u mom glasu. Sa druge sam strane pored njegovog začula i jedan ženski glas.

''Aleksej, možeš li-...''

''Minut. Zauzet sam. Vrati se kasnije molim te...''

''Okej ne brini!''

''Izvini. To je bila Sara...''

''Sara...'' ponovila sam njeno ime tiho i ljubomorno pogledala u telefon. Bila bih ljubomorna na bilo koga ko je sad sa njim, a ja nisam. Tako sam i sad bila...

''Helena. Ističe mi vreme-..''

''Volim te'' prekinula sam ga u pola rečenice i pomno ispratila reakciju. Nije uzvratio, samo je približio telefon usnama i prošaputao.

''Ljubim te u obrvicu i u nosić i svugde gde želiš..''

''I ja tebe...''

Nastaviće se...

Izvinite, gluposti se dešavaju, evo dela 😘😘