Zaljubljena bitanga

23.deo

《Helena pov》

Kasno sam se vraćala kući. Napolju je bio mrkli mrak, nisam zvala Sašu da dođe. Trebala mi je jedna opuštajuća šetnja. U daljini ispred sebe ugledala sam neku osobu. Visoku, zastrašujuću kao da je gledala u mene. Ignorisala sam. Samo sam hodala ka svojoj zgradi, a onda je i taj očigledno muškarac krenuo za mnom. Jako sam se uplašila u trenutku i glupo potrčala. Nije bilo pametno.

Zgrada je ispred imala veliku terasu, potečala sam uz stepenice i krenula kroz terasu da bih došla do svog ulaza zgrade. Na uglu, me ni od kuda presreo neko.

Vrisnula sam i sklopila oči krijući lice:

''Princezo... šta ti je?'' podigla sam pogled na osobu ispred sebe i ugledala Alekseja. Izmakla sam se i krenula unazad.

''Ti ne bi trebao biti tu...'' rekla sam uplašeno i pokušla da ga zaobiđem.

''Hej... hej... šta poljubac dobrodošlice kod tebe ne postoji?'' nasmejao se, ali meni nije bilo do smeha. Neka grdosija me prati, smao mi na sve to fali da ga neko prebije na mrtvo ime.

''Helena... čega se plašiš?'' upita dok ja podsvesno ubrzavam korak. Uhvatio me za nadlakticu i okrenuo me ka sebi. Zakucala sam se u njegove čvrste grudi koje su mirisale na njegov parfem. Iako me on opijao kao opečena sam se odmakla od njega.

''Samo idi Aleksej...'' odmahne glavom i pribije me uz zid zgrade u čijem smo prolazu stajali.

''Ako te vide tatini ljudi, mene će vratiti u kuću, a tebe na smrt pretući. Idi molim te...''
nežno je prešao palcem preko moje usne što mi je zadalo oštar bol u srcu, ali i prelepe leptiriće u mom stomaku. Spustila sam pogled znajući da će zbog mene nastradati.

''Želim da razgovaramo...'' šapne nežno u moje lice zbog čega mu ne odolim. Uzmem ga za ruku i provučem se ispod druge njegove koja me držala prilepljenu uz zid.
Ušli smo u zgradu te sam malo lakše disala jer ga niko neće videti. Išli smo lagano uz stepenice, na trenutak je zastao pa sam i ja stala i okrenula se ne bih li ga pogledala u oči. Zasvetlucale su se, a onda je njegov jedan pokret spustio moje telo stepenik niže.

Stajali smo jedno naspram drugog, u istoj visini. Gledao me istim pogledom kakav sam i ja njemu upućivala, onaj željan njegovog dodira. Rukom pomakne pramen koji je pratio pogledom i smesti ga iza mog uha dok ja lagano spuštam pogled na njegove usne.
Nežno je palcem prešao preko moje ruke koja je držala njegovu. Spustila sam pogled na naše ruke i primetila kako pušta moju šaku i istom rukom ide uz moju. Preko zgloba ruke sve do lakta i nazad.

''Moramo u moj stan... neko bi mogao da naiđe Aleksej...''

''Ne brini. Niko nas neće videti..'' nežno krene da mazi drugom rukom moj obraz, dok ja nesvesno grejem obraz o njegov dlan. Približavao mi se iz trena u tren sve više i više, pustila sam ga. Srce je lupalo kao da će svakog trena da mi iskoči iz grudi i sigurna sam da bi, da je moglo to da učini. Kad osetim da nam se nosevi blago dodiruju izdahnem i sklopim oči.

''Čega se bojiš Helena?''

''Toga da će te povrediti...'' odgovorim kad po drugi put postavi isto pitanje. Odmah nakon odgovora usne nam se nežno dodirnu na tren. Otvorim oči jer me nešto na to nateralo i ponovo sklopim naše usne kao puzle.

"Mene samo ti možeš povrediti, samo ti mala. Na celom ovom svetu, samo te tvoje male usnice me mogu dotaći kao najbolnije oštrice..." nakon dva ili tri nežna poljupca me privukao i popeo na svoje bokove, započeo je agresivne poljupce koje sam uzvraćala neiskusno. Pribio me uz zid i zadihano stao.

''Zašto si stao?'' upitam tiho dok on pogledom pokazuje da smo u hodniku i da tako malo fali do mog stana, ali ja sam iz nekog razloga želela sve sad i ovde.

''Briga me... ljubi me još svi već spavaju...'' izgovorim dok grubo prelazim palčevima preko njegovih usana. Poljubi moj jedan prst zbog čega ih sklonim i obavijem ruke oko njegovog vrata.

Opet me poljubio nezasito i poprilično strasno. Zaboravila sam na sve, i na ono što je tata rekao i na mamina upozorenja, samo sam želela njega.

Lagano se penjao uz stepenice dok je u rukama držao mene, nespretno sam izvadila ključeve uz torbice i dala mu ih. Uzeo ih je i brzo otključao stan.

Čim smo ušli spustio me. Zaključala sam vrata i krenula ka njemu. Skinuo je moju majicu lagano na šta sam pristala i pomogla mu u tome. Potom je došao red na mene da se otarasim nekog dela njegove odeće, ali nisam smela. Kada je video da za to nemam hrabrosti sam je skinuo svoju majicu. Zagledala sam se u to isklesano telo, u svaki delić njega koji se presijavao. Prišla sam mu i nežno rukom prešla po njegovim grudima, sve do stomaka. Popeo me na svoje bokove ponovo, vrele kože su se stapale dok smo lagano ostajali bez odeće. Nežno je otkopčao moj brus jednom rukom, ha, a ja ne mogu sa dve ni da ga zakopčam, a jadno ti otkopčam.

Bacio me na krevet i za tren se našao iznad mene. Zgrabio me za zglobove ruku kojima sam pošla da ga dodirnem i zakucao ih do moje glave na krevetu.

''Zar nismo trebali da porazgovaramo?'' upitala sam drhtavim glasom kroz poljubac.

''Malena... pusti tela neka govore.. samo se opusti, biću nežan...'' hipnotisano slušam njegov glas dok u pozadini čujem zvuk cepanja. Baci moj donji veš i obazrivo spusti prvo usne niz moj stomak sve do nogu i butina po kojima je ostavljao poljupce, a onda usnama sočno i strasno krene da ljubi centar mog tela koji je počeo da gori od želje za njim....

Nastaviće se...