Zaljubljena bitanga

15.deo

Celo veče smo se gledali i pogledima oduzimali dah jedno drugome. Želela sam da spustim ruke na njegova prsa i upitam ga za ples, ali, prepuštam to njemu. Kako je Saša bio napolju sa Marinkom jer su oni bili zaduženi za proveru pozivnica, nisam brinula da bi ga iko mogao prepoznati.

Kad mi je pogledom pokazao da krenem ka toaletu srce mi je tako brzo zalupalo. Sačekala sam par minuta da niko ništa ne primeti i lagano ušla u hodnik koji je vodio ka toaletu.
Na pola slabo osvetljenog hodnika presreo me i zakucao o zid. Zadrhtala sam na sekund i odmah napipala njegove grudi i vrat, a potom i grube crte njegove brade.

''Video sam onog Sašu-...''

''Ne sme da kaže mojima da si tu...''

''Ne brini. Matija i ja smo to sredili...''

''Kako?'' nasmejao se i nežno prstom pomerio uvijeni pramen moje kose sa mog ramena.

''Pssst..'' prošaputao je jer smo začuli korake. Sakrili smo se u mračni ćošak iza saksije sa nekim visokim cvećem i sačekali da ta osoba prođe, bila je to mama.

''Mama...''

''Znam...''

''Ah... bilo je blizu...'' prelazio je prstom preko mog obraza, a onda nežno usnama okrznuo moje.

''Ne želim da ti sjebem karmin... izgledaš kao grešni anđeo Helena...''

''Hvala...''

''Hvala? Hvala za šta? Za istinu?'' koliko si šarmantan! Koliko bih slatko gricnula te usne... sad i odmah.

''Upropasti mi šminku, nije važno...'' rekla sam tiho i obavila ruke oko njegovog vrata, poljubio me nežno, sa njegovog vrata ruka mi je lagano klizela niz njegovo rame, a onda zastala na dugmetu njegove košulje koje je bilo otkopčano. Prste sam okačila o njegovu košulju i njima krenula da istražujem njegova prsa. Moćna i široka, toliko su mamila da na njima ostavim neko svoje obeležje da sam morala da sklonim usne od njegovih i otisnem poljubac o njegov vrat, a onda i grudi, nasmejao se, a onda prošaputao:

''Razvijaš moju prljavu maštu princezo...''

''Lepo je znati kako delujem na tebe...''

''Fatalno...''

''Bolje me odvedi odavde pre nego što nas neko vidi ovakve...''

''Gde bi ti da te vodim?''

''Bilo gde...''

''Nisi duvala svećice...''

''Aleksej...'' izgovorim glasom opomene.

''Dobro... dobro...'' nasmejao se i rekao mi da me čeka ispred. Iskrala sam se iz zgrade i ugledala ga naslonjenog o svoj auto.

''Macane, pa gde si ti to krenuo?''

''Polazi ovamo dok neko nije naišao... '' otvori mi vrata auta te brzo uletim u njega i sačekam nestrpljivo da krenemo.

''Helena? Helena stani!'' pre nego što Saša dotrči do auta, Aleksej se potrudi da ubrza te mu umaknemo. Zbog brze vožnje dobila sam napad adrenalina, toliko jak da sam ga ščepala za ruku i nasmejala se dok se on smejao mom strahu. Prineo je moju ruku svojim usnama i poljubio je nežno.

''Pobegli smo mu princezo...''  rekao je i nasmejao mi se, dok sam ja nežno stezala njegovu ruku.

''Kuda me vodiš?''

''Gde želiš da idemo?''

''Na najvišu zgradu u ovom gradu...'' klimnuo je glavom i poslušao moje reči kao neku naredbu. Zaista je svakog momenta moj odraz u njegovim očima bio svetinja i to mi je godilo. Nikada nikome nisam bila prava princeza osim svojim roditeljima, ali kad me on tako nazove i potrudi se da to i osetim, dobijem svet na dlanu!

Nastaviće se....