Zaljubljena bitanga

Epilog

*tri godine kasnije*

《Aleksej pov》

Sedeo sam u ćeliji i čekao da mi jave da je došla u posetu. Bio sam jedini ko je redovno imao posete i svi su na to bili ljubomorni. Onaj dan kad sam pokušao da sa Helenom odem na sigurno pre polaska je policija provalila u njen stan i uhapsili su me. Ali nisam se bunio, morao sam mirno da se predam. Leontinini sinovi su daleko van države, Darko se postarao za njih. A ja sam pošteno odradio svoje.

Znam da je diplomirala javila se odmah isti dan, a mene bi trebali da puste na uslovnu za par dana.

''Aleksej!'' odmah sam ustao sa poda u ćošku i prišao vratima. Otvorio ih je, a pored njega je bila Helena, nikada joj do sada nisu dali da dođe skroz do samice, ne znam kako ih je nagovorila niti me zanima!

Ščepao sam je i spojio nam usne u dug poljubac.

''Falio si mi...'' rekla je tiho pa sam je spustio ispred sebe i dao stražaru da mi skine lisice koje su 24h na meni.

''Eh... da je ne viđam svake nedelje ne bih joj dao da dođe tu, ali pošto je tu i dan i noć... evo...'' skine mi lisice te blago protrljam crvene zglobove, a onda smesti ruke na moje lice.

''Koliko sam te poželeo princezo...'' prošaputao sam i poljubio je u čelo. Lagano sam prebacio ruku preko njenih ramena pa smo zajedno krenuli ka sobi za posete. Dok smo prolazili debili iz drugih samica su joj dobacivali i gledali u njenu suknjicu, što me ljutilo jer je to moja teritorija i sve na njoj već pripada nekome, a taj neko sam ja. Ubilačkim pogledom sam prostrelio svakoga ko joj je nešto rekao.

Izveo sam je odande i krenuo za njom ka sobi u kojoj mogu i da je zagrlim, i štipnem i gricnem. Otkrljučali su nam je pa nakon našeg ulaska zaključali. Odmah sam je podigao na svoje bokove i izljubio je da nadoknadim propušteno vreme.

Čak su me i Strahinja i Kristina primili i priznali kao člana porodice. To mi je olakšalo mnogo toga i vratilo porodicu koju dugo nisam imao, zapravo imao sam je, ali nije bila ovakva. Dolazili su ređe nego Helena, ali su bili tu. Kristina me bodrila kao mama i toliko se nekada zalagala za mene da sam u njoj zaista i video majku. Strahinja se dugo nije dao, ali smo sad prijatelji, a Matija mi je kao mlađi brat. Nekad me čak i podseti na mene.

''Poželeo si me?''

''Gde si bila dve nedelje Helena?! Pomislio sam da mi te neko ukrao...''

''Dovršavala sam nešto oko diplome...'' rekla je tiho i ponovo me poljubila. Oslonio sam glavu o njene grudi i uvukao se u njen nežan zagrljaj koji sam poželeo i sanjao svaku noć do sad.

''Sad si tu to je važno. Čestitam na diplomi ljubavi...''

''Hvala!'' rekla je srećno pa sam je lagano spustio.

''Jedva čekam da izađeš...'' rekla je i pomazila me po licu. Poljubila me nežno pa smo zauzeli stolice i iskoristili vreme da se ispričamo, izmazimo i ukrademo jedno drugome usne par puta. Slušao sam u tišini njeno brbljanje i sa pažnjom je pratio. Svaku sam reč mogao da ponovim da me pitala da joj citiram šta je rekla. Čak i na ovom mestu činila me srećnim, brojim dane, od njenog odlaska do ponovnog dolaska siguran u to da će se svaki put vratiti. Kao izgubljena curica, uvek se vrati poznatim putem u sigurni dom pun ljubavi koji zauvek stoji na istom mestu i čeka na nju da se vrati. Siguran u našu ljubav slepo sam verovao u svaku njenu reč svestan toga da ćemo jednog dana biti zajedno, zagrljeni i voljeni.

''Volim te...'' prekinem je u pola rečenice zbog čega joj se na licu iscrta osmeh. Ustala je i nagela se preko stola, a onda zastala tako blizu mog lica.

''Anđeo si Helena, zar ne razumeš kako utičeš na mene?'' upitao sam jer se u meni budilo uvek ono što ona želi da bude pored nje.

''Imamo petnaest minuta... mogli bismo opet da ponovimo tajnu...'' prošaputala je i podsetila me na vruću scenu od pre par nedelja. Ko bi rekao da Helena ima hrabrosti za tako nešto? Bilo je blizu, ali bili smo brzi.

''Vreme ti ističe dok ti razmišljaš...'' ustao sam obišao oko stola i zgrabio svoju princezu kako bih joj opet ispunio želju.

''Volim i ja tebe, bitango moja...''

♡Kraj♡

A SAD NOVA PRIČA HIHIHI. Jedva čeeeeekam da je vidite.
Pišite utiske!❤