Zaljubljena bitanga

11.deo

''Sramota!'' proderao se ponovo i odmahnuo glavom. Mama me tužno gledala i razočarano slušala i tatu koji grdi i mene koja se pravdam.

''Zabranjujem da se viđaš sa vucibatinama! Ne sviđaju ti se normalni momci kao što su Stefan i Saša, ali zato bitanga sa ulice da!''

''Tata on nije takav!''

''Braniš ga?!''

''Da! Dopada mi se! Zaista mi se sviđ-...'' po prvi put od svog oca dobijem tako jak šamar da mi ceo obraz zabridi. Spustim pogled na pod dok mama sa suzama u očima sklanja pogled sa mene i izlazi iz dnevnog, a i deda za njom.

''Poslednji put sam to čuo. Imaš pravo samo jednom da izabereš, mi ili ta propalica?'' smirenije izgovori dok me gleda pravo u oči. Nisam rekla on, ne poznajem ga dovoljno da bih mogla da tvrdim da bi bio veran kao što moja porodica već jeste. Zato sam tiho kroz jecaj prošaputala:

''Vi tata...''

''Nisam te čuo dobro Helena, ponovi!''

''Vi! Vi tata!''

''Slobodna si...'' rekao je i pomerio se da prođem. Istrčala sam iz dnevnog i nesvesno otela mami ruku kad je pošla da me povuče u zagrljaj. Uletela sam u svoju sobu i bacila se na krevet. Zajecala sam glasno u jastuk i stegla ga jako rukama.

《Strahinja pov》

''Zaboga... šta sam to uradio.. Kris udario sam je... podigao sam ruku na svoju mezimicu...'' pogubljeno sam rekao i primio njen zagrljaj.

''Želimo joj najbolje Strahinja... možda je tako najbolje. Ona to zna. Taj dečko je do guše u dugovima ne znam samo kako planira da ih vrati...''

''Hvala ti Saša. Ti si divan...'' rekla mu je i potapkala ga po obrazu. On je istražio sve o tom Alekseju i preneo nam maločas sa kim je i kakav plan ima.

Aleksej možda jeste dobar momak, ali ga ne želim blizu Helene, duguje opasnim ljudima koji bi mogli da joj naude ako saznaju da ga ona voli. Nemam ništa protiv toga što voli, ne branim ni to što je ludovala i došla mi polu gola u minut posle dvanaest, ali dođavola ne sa njim!

''Misliš da bi smo mogli pomoći tom momku?''

''Dušo moja dobronamerna, to je Leontina Gerbar, Gustavo i ona su zelenaši kakvih nema ni u filmovima. Ne želim da vas rizikujem ljubavi. Pazimo ih toliko godina da bi sad šta? Zbog momka upali u probleme...''

''U pravu si dragi, treba da čuvamo Matu i našu Helenu..'' rekla je i zagrlila me još jače.

''Takao sam svoje dete zbog tog momka. Moram nekako da joj pripretim...''

''Reci joj da ćeš... istući će ga na mrtvo ime ako se satane sa njim. Nek je prate ljudi stalno. Evo Saša i Marinka zovi pa njih dvojica neka idu stalno uz nju...''

''Da to je pametno, želiš li to?'' upitao sam Sašu koji je rado pristao.

''Ne brinite gospođo Kristina, paziću na Vašu najlepšu kćerku, neću dati da joj dlaka sa glave spadne sve dok sam živ''

''Je l' ti to meni govoriš da ti se moje dete sviđa?'' upitao sam namrgođeno.

''Da. Hteo sam da vas pitam oboje da li bi bio problem da izvedem vašu kćerku na jedan sastana?''

''Aw, on je došao da pita nas. Naravno dušo. Možeš...''

''Može? Mama treba nju da pita, a ne da se ulizuje vama! Mama ti si se udala za opasnog baticu, zašto to ne daš i Heldži ako ga voli ne vidim problem!'' ugledam Matiju koji besno brani svoju sestru. Coknuo je jezikom i otrčao, pretpostavljam u Heleninu sobu.

Nastaviće se...