Zaljubljena bitanga

18.deo

《Helena pov》

''Hej mama'' javila sam joj se veselo i uletela u kuću.

''Hej ljubavi, kako je bilo? Vidim da si se zabavila...'' rekla je i uzela mi haljinu kako bi je odložila i odnela na pranje.

''Veoma...''

''Deka je bio u pravu. Upoznala sam tog momka, zaista je fin. Što ne bi provodila vreme sa njim...'' eh kad bi ti znala da je to ista ona moja bitangica ne bi tako govorila, ali bolje, znamo samo ja i on. On je moja tajna.

''Da. U pravu si mama. Divan je i prelep zar ne?''

''Da. Ima jako lepo lice, baš mu se u očima vidi da je jedna dobra duša...''

''Naravno...'' rekla sam uz osmeh.

''Šta je smešno?'' ugledam tatu koji nam lagano prilazi.

''Aleksej nam je tema pa smo se malo uvele u priču...'' rekla sam i oslonila se na laktove. Idalje sam bila ljuta na njega, ali sam ga i sa neke strane razumela. I ja bih verovatno isto postupila, mada to nije rešenje, Aleksej možda jeste momak koji je slobodniji i nije uštirkan i sve ostalo, ali je dobar i pametan, a to se ceni.

''Ah... Aleksej, bilo bi zaista lepo diskutovati o njemu da nam je Helena rekla baš sve do kraja...'' štrecnem se i pogledam ga uplašenim pogledom dok on sad već besno tapka prstima o sto.

''Tek sam ga upoznala...'' slažem uz kiseo osmeh, puna sumnje da je nešto saznao. A jeste čim me ovako gleda.

''Laž...''

''Tata molim te-...''

''Dakle lažeš. To je taj momak?''

''Ne...''

''Saša mi je rekao-...''

''O Saša je rekao?! Lično ću ti prosuti mozak majmune jedan!!'' izgovorim čim ga vidim na vratima, ali me mama čvrsto stegne i vrati na stolicu.

''Radim ovo za tvoje dobro...'' ogla si se ta ulizica.

''Trebao je kosti da ti polomi, niko za tobom ne bi žalio gade prokleti!'' rekla sam i ugledala deku. Odmah sam mu pritrčala u zagrljaj i pogledala ga molećljivo da me podrži.

''Deko ne daj im da ga taknu molim te...''

''Hej, hej koga dušo dedina? Šta se desilo?''

''Aleksej, to je onaj mladić...'' rekao je otac i besno prekrstio ruke na grudima. Mama ga je čvrsto stegla i prošaputala:

''Popričajmo sa njom. Objasni joj lepo Strahinja nemoj odmah da se dereš i urlaš...''

''Aleksej? Pa... on je dobar momak, fin dečko ne verujem da ima neke pogrešne namere...'' rekao je deka.

''Gospodine Darko...'' Saša skine svoju košulju koja je krila masnice svuda po njegovom telu.

''Saznao sam da vara Helenu. Zato me tukao da bih ćutao...''

''Lažeš! Lažeš dođavola prekini!'' vrisnula sam i krenula na njega, ali me deka vratio u svoj zagrljaj. Mama mi je prišla i okrenula moju glavu ka sebi.

''Ljubavi moja... taj momak je možda dobar, ali ti rizikuješ svoj život, jure ga opasni ljudi. Kad reši svoj život, onda može da ukrašava tvoj. Znaš? Do tad ne dozvoljavam da ti prilazi-...''

''Ali mama ja ga volim...'' gledala je u mene očima koje su bile pune suza, ali je držala idalje svoj stav.

''Patićeš. Njega će ubiti, ako ne vrati dugove, a ti ćeš umreti od bola za njim ako nastaviš ovoliko brzo da se vezuješ za njega-...''

''Dao sam mu velike pare Kristina, siguran sam da ih pametno troši...'' rekao je deka i pomazio me po kosi.

''Darko, ona se neće viđati sa tim momkom dok on sve ne reši. Kad se to desi neka rade šta god žele. Do tad...'' okrene se ka meni i strgne mi ogrlicu sa vrata.

''Ne... mama molim te...'' zajecala sam tiho i pošla da joj je otmem, ali me deka opet stegao zagrljajem.

''Svaki put kad te nagovori da se vidite dobiće kaznu, a i ti zajedno sa njim. Nema izlazaka iz sobe, na fakultet te prate Saša i Stefan...''

''Molim te...'' prošaputala sam dok mi je ona sve nemilosrdno oduzimala, razumela sam, ali sam isto tako želela i da vrisnem na nju i pobegnem. Nisam mogla...

''Idi u sobu Helena...''

''Mama-...''

''U sobu Helena! I daj mi svoj telefon...'' nikada u životu sa mnom nije bila ovakva. Uvek smo bile prijateljice, a sad... sad smo kao dva stranca. Dala sam joj telefon i otrčala u sobu, dok je dole nastala čitava pometnja. Deda je govorio kako će se postarati za to da Aleksej vrati dugove, a mama i tata su ponovo slušali slepo Sašu.

Nastaviće se...