Zaljubljena bitanga

17.deo

Smejala se tako slatko, a meni je njen smeh bio prava muzika za uši. Pošto se nismo osećali komotno u onoj odeći svratili smo do mog stana, presvukli se, a onda sam odlučio da joj ulepšam ovaj rođendan i provedem sa njom celu noć.

Hodao sam lagano i posmatrao kako se poput devojčice igra i trčkara po hladnom pesku koji zapljiskuju talasi.
Uhvati me za ruku i nežno obavije ruke oko mog ramena te i osloni glavu na mene.

''Hvala za sladoled...''

''Stigli smo u poslednji tren...'' rekao sam i zastao na tren, a onda je zavrteo u svoje naručje.

''Nego... šta sledeće radimo?'' upitao sam dubljim glasom i nežno oslonio čelo o njeno.

''Šta si planirao?''

''Nemam plan... sa tobom sve ide tako spontano i lagano, sve i da sam imao plan radio bih kako ti želiš...''

''Aw... zar sam te tako očarala?''

''Zini da ti kažem princezo...'' nasmejala se tako blizu mojih usana zbog čega me neka prijatna jeza prošla, sklonila je ruke sa mog struka i prošaputala:

''Ko zadnji stigne ispunjava želju pobedniku..''

''Stigni me...''  neočekivano mi pobegne iz ruku i potrči ka drugom kraju plaže. Pojurio sam je malo sporije, želeći da je pustim da misli da je brža i pobedi me.

''Spor si Aleksej, jako!'' nasmejem se i potrčim tako brzo da je za čas stignem i prebacim preko svog ramena dok se ona smeje.

''TI SI LUD!'' vrištala je dok sam ja govorio da ću je baciti u vodu, nije mi verovala sve dok to nisam učinio.

''Čovek sam od reči princezo, uvek mi veruj...'' rekao sam i lagano skočio za njom u vodu. Vrisnula je ponovo i pokušala da mi pobegne, ali sam je sustigao i okrenuo je ka sebi. Noge su joj završile obmotane oko mog struka dok je rukama grubo zgrabila moju bradu.
Usne su nam se preklopile jer nisam mogao više, odmakla se dovoljno da kratko zagrize svoju usnu i šapne:

''Zašto se ovako igraš sa mojim srcem?''

''Ko kaže da se igram princezo?'' upitam dok slobodnom rukom pomeram pramen kose sa njenog lica.

''Zašto mi svi sklanjate kosu sa lica?'' nasmejao sam se i slegao ramenima, a znao sam da i drugi to rade iz istog razloga kao i ja, jer joj je lice magično kao i svaki drugi deo nje. Bio sam siguran da mi se ovakva devojka ne može svideti. Greška u mom životu, umalo fatalna.

''Moram kući...''

''Ne moraš ti nigde, pogotovo ne sad kad smo se tako lepo opustili, kuda misliš da si pošla?''

''Molim te, moram...'' rekla je umiljato pa sam klimnuo glavom i pomogao joj da izađe iz vode. Ne mogu protiv njene reči...

....

''Am... hvala'' rekla je tiho i okrenula se ka meni. Namignuo sam joj i nežno smestio prste na njenu bradu kako bih je privukao i poljubio.

''Kamere... ne smemo. A i moraš da kreneš neko bi mogao da te vidi znaš...''

''Znam, samo još minut...'' rekao sam i nežno palcem prešao preko njene usnice.

''Šta radiš?'' upita i razvije usne u osmeh.

''Pamtim. Svaku crtu da bih mogao da maštam o tebi kad nisi sa mnom...''

''Koliko si sladak...''

''Nemoj da te to zavara, umem ja i opasan da budem kad zatreba...'' nasmejala se i podigla obrvu kao da mi ne veruje.

''Ti? Ti si jedna maca mazna, ne umeš ti da budeš opasan-...''

''Ne teraj me da demonstriram...''

''Oh, hajde baš da vidim jer ti ne verujem nimalo!'' pošto je moju majicu nosila kao haljinu nežno sam uvukao ruke pod nju izavrteo rub njenog donjeg veša oko prsta

''Nemoj da ponavljam, ne volim to. Rekao sam ti da uvek treba da mi veruješ. Hajde sad... idi da spavaš i budi dobra...'' zagrizla je svoju usnu i skupila svoje medene široke obrvice, nasmejao sam se reakciji na moj dodir i tome što je cela naježena. Izvukao sam ruku iz majice i poljubio je na blic u gornju usnu, a potom vratio ruke na volan.

''Šta si se ukipela?'' izgovorim kroz smeh.

''Ne radi to više, budalo jedna...''

''Dobila si šta si tražila, a ti znaš da bih svaku reč svoje princeze uslišio...'' prevrnula je slatko očila i izašla iz auta uz jedno slatko ''bitango''. Mahnula mi je pa sam dobio i dozvolu za odlazak.

Nastaviće se...