Zaljubljena bitanga

5.deo

《Aleksej pov》

''Peta runda!'' spremno sam čekao narenog protivnika do sada su bili sve neiskusni momci, sad su to već pravi borci za ovaj novac. Preko puta mene stvorila se ogromna grdosija na koju sam bio spreman u svakom trenutku, nije kao da je prvi put.

''Možeš li?'' Toni obriše znoj sa mog čela dok ja blago klimam glavom i sklanjam njegovu ruku.

''Aleksej... vidiš onog čoveka tamo?'' pokaže pogledom iza sebe te ja to učinim. Ugledam starijeg sedog čoveka koji je neprestano gledao u mene.

''Vidim... šta sa njim?'' upitam i vratim pogled na Tonia.

''On želi skupo da te plati i zaposli kod njega kao obezbeđenje, samo ako pobediš i ovu rundu... testira te...'' gledao sam u Tonia sa mnogo volje i želje. Klimnuo sam glavom i lagano se okrenuo ka protivniku.

''Hajmo Aleks! Možeš ti to!'' začujem Toniev glas pre zvižduka zviždaljke, a onda započne borba. Kao i do sada, iz nekog razloga kad god pomislim na te oči, dobijem snagu, negde iz dubine svog tela, tako učinim i sad.
Prvi je udarac bio moj, i koliko god bio brz uspeo je da mi raskrvari usnu.

Izgleda kao grdosija, ali je slab- proleti mi kroz glavu dok lagano taktički sklanjam ruke ne bih li mu lažno dao prostora da me nokautira, nije brz, lako se prešao.  Trenutak iskoristim te nokaut koji je on planirao meni, pripadne njemu.

''Najbrže završena runda Aleksej...'' izgovori Toni dok se lagano rukujemo.

''Hvala ti. Imao sam super trenera...''

''Ma... pusti to. Šta ti je večeras? Igraš opasno dobro, samo ih izbacuješ iz ringa...''

''Amajlija...'' namignem mu i uspravim se.

''Kakva amajlija, šta lupaš?'' izgovori kroz gromoglasan smeh dok me tapka po ramenu.

''Plavooka amajlija, lepih usana-...''

''I kod tebe se treća stavka podrazumeva, lepih oblina?'' slegnem ramenima ne želeći da iko zna za to. To je samo večeras, mozak mi se nekako hrani njome pa bolje funkcioniše. Nije to ništa, prolazno kao i svako drugo...

....

Sa Toniem sam završio na parkingu iza zgrade gde je ugovoren sastanak.

''Dobrodošao...'' ugledam par momaka i naravno gazdu među njima. Klimnuo sam glavom i rekao tiše prihvatajući njegovu ruku:

''Videćemo...''

''Odmah da budemo konkretni, tražim odanog pametnog borca koji bi posvetio život zaštiti moje porodice, dobijao bi velike sume...''

''Te velike sume, koliko su velike?'' Toni upita dok se ja u to ne mešam, nemam izbora...

''U pitanju su milioni, dečko. Ne ova sića koju si dobio večeras, nego milioni...'' klimnuo sam glavom i pogledao u Tonia.
Pogledom mi je dao znak da je ovo savršen predlog.

''U redu... pristajem...'' ionako nemam  izbora.

''Drago mi je da to čujem Aleksej, ja sam Darko. Drago mi je da sam te upoznao, budi spreman i naporno vežbaj kao i do sada, razumeo?'' klimnuo sam glavom, a onda dobio dozvolu za odlazak.

''Ovo je savršena ponuda...'' rekao je Toni misli koje sam mu pročitao ranije.

''Znam. Samo ne želim previše da se opuštam u svemu...''

''Znaš da kad jednom uđeš u ovaj svet i trku za najboljeg više nema nazad?''

''Znam..''

''Hajde idi kući i odmori se...'' rekao je pa smo se nakon pozdrava rastali i svaki je otišao svojoj kući.

Nastaviće se...