Ljubav na poslednji pogled

7.

Nedelja uveče je i ja sedim za kuhinjskim stolom i spremam testove za učenike 5 razreda. Oni su mali pa će možda biti teže da napravim testove. Ali svo ovo gradivo smo radili i trebaju ga naučiti. Lako je.
Odjednom je zazvonio moj telefon i na njemu je bilo ime moje majke.
-E mama je l mogu kasnije da te pozovem jer pravim test za petake?
-Dobro veče gospođice Mila. Ovde je doktor Mišić.
-Ovaj dobro veče, šta se događa, gde je moja majka? Je l dobro?
-Gospođice jako mi je žao. Ali vaša majka je preminula u saobraćajnih nesreći koja se dogodila pre sat vremena, blizu Novosadske pijace.
Svet kao da je stao. Moje mame više nema.
-Gospođice da li ste dobro?
-Da, jesam. Hvala što sto ste obavestili. Dolazim sutra.
-U redu. I još jednom primite moje saučešće.
-Hvala.
Moja mama. Nema je više.. A toliko je htela unuče sa kojim bi mogla da se igra, i da ga voli...
-Jano.
-Hej, šta ima?
-Moram sutra za Novi Sad.
-Šta se desilo?
-Verica je doživela saobraćaju nesreću.
-Je l dobro? Je l trebam da okrenem neke brojeve?
-Mrtva je..
-Mila, tako mi je žao. Da li želiš da pođem sa tobom?
-Izvini Jano, ali radije bi bila sama.
-Ajde ne lupaj. Ne možeš sama sve da organizuješ.
-Nisi ni svesna koliko volim činjenicu da si u mom životu.
-Naravno, život bi ti bio dosadan.
-Idem da se spakujem. Ne znam šta ću da Živojinom.
-Ajde povešćemo ga sa nama, i ja ću Đoleta da provedem taman neće mnogo da nam smetaju.
-Važi. Čujemo se.
-Čujemo se.
Pozvala sam direktorku škole i obavestila je šta se dešava i da neću biti tu nedelju dana.
Zaspala sam na mokrom jastuku. Uvek se nešto loše dogodi osobama koje voliš.

Nalazimo su u autu. Đole i Živojin su u njihovim kavezima, da ne bi ludovali u autu.
Jana i ja sve vreme ćutimo.
Stale smo ispred moje stare kuće. Uzela sam ključeve i polako smo ušle.
Sve je bilo sređeno i čisto. Kao što je ostavila.
Opet sam se raspala.
-Ja ovo ne mogu, Jano.
-Znam da ti je teško. Ali seti se da ona ne bi volela da te vidi takvu.
-Znam. Još jače sam je zagrlila.

Dan sahrane.
-Mama, jako mi je žao što nisam upoznala onog tvog, tačnije mog ugovorenog dečka. Volim te.
Poljubila sam krstaču i Jana i ja smo se vratile kući.
-Jano želim nešto da ti saopštim.
-Slobodno.
-Želim da se preselim ovde. A stan u Beogradu ću izdavati studentima.
-Znaš da ću te u svemu podržati, Mila.
-Znam.
Nedelju dana kasnije
Dala sam ostavku u školi i uspela sam da pronađem neke studente koji će biti u stanu.
Premestila sam svu svoji garderobu u kuću. Živojinu se nije svidela toliko promena, ali mora da navikne.
A ja moram da se zaposlim. Dali su mi preporuku za sledeći posao.
I sledećeg dana su me primili u jednu srednju školu.
Novi početak. Zar ne?

______
Ovo poglavlje posvećujem svom bratu koji ga nikada neće pročitati, volim te Vule 🥺
Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 22 avgusta ove godine.